Dok se u Briselu premeštaju papiri i žure rokovi, sve oči uprte su u jednu tačku: Belgiju. Upravo njeno „ne“ moglo bi da pokrene domino efekat koji bi poremetio planove Evropske unije da Ukrajini obezbedi zajam od 140 milijardi evra – iz zamrznute ruske imovine.
I tu se priča komplikuje, jer od tog dogovora zavisi i podrška Međunarodnog monetarnog fonda, čija bi odluka mogla da promeni tok finansijske budućnosti Kijeva.
Kako piše „Politiko“, ideja o tzv. „reparacionom zajmu“ već mesecima izaziva nelagodnost i tihe rasprave među evropskim diplomatama. Plan je jednostavan na papiru: EU bi koristila rusku državnu imovinu, zamrznutu nakon početka sukoba, kao garanciju za kredit Ukrajini. Ali jednostavne stvari u politici gotovo nikad nisu jednostavne u praksi.
MMF, koji razmatra novi paket podrške od osam milijardi dolara tokom naredne tri godine, jasno je poručio: Zajam može biti odobren samo ako se pokaže da Ukrajina ima stabilan i predvidiv izvor finansiranja. Drugim rečima – bez evropskog kredita, nema ni MMF para. To je signal koji u Briselu niko ne želi da čuje.
Belgija, međutim, ne popušta. Na poslednjem samitu EU, njeni predstavnici glasno su izrazili sumnje u pravnu i finansijsku održivost predloga. Zbog toga je tema o zajmu, koji bi formalno bio podržan ruskom imovinom, izbačena iz zvaničnih zaključaka Saveta.
Umesto toga, u tekstu sada piše da se Komisija „poziva da što pre predstavi opcije“ – ali bez konkretnih mera. U prevodu: Sve je ostalo na nivou predloga.
Diplomate upozoravaju da takva formulacija ne rešava osnovni problem. MMF, čije sedište je u Vašingtonu, želi garancije – a ne dobre namere. Ako ih ne dobije, moglo bi da se desi da Ukrajina ostane bez ključne finansijske podrške, što bi poslalo loš signal investitorima i poljuljalo poverenje u ekonomsku održivost zemlje pogođene ratom.
Zanimljivo je da većina ruske zamrznute imovine, koja bi bila korišćena za ovaj zajam, leži upravo u Belgiji. Tu se, u praktičnom smislu, i lomi ceo plan. Bez saglasnosti te zemlje, Unija ne može da krene napred.
I ne samo to: Italija i Francuska takođe su počele da izražavaju rezerve, strahujući od mogućih posledica ako se upotreba ruske imovine kasnije proglasi nezakonitom. Kako prenosi „Korijere dela sera“, i Pariz i Rim strepe od pravnih obaveza koje bi takva odluka mogla da povuče za sobom.
Zvaničnici u Briselu pokušavaju da zadrže optimizam. Neki od njih tvrde da Ukrajina neće morati da vraća tih 140 milijardi evra – „ili će ih dobiti od Rusije, ili ih jednostavno neće vraćati“. U praksi, kažu, to bi više ličilo na grant nego na zajam. No, i sami priznaju da bi ovakav pristup mogao da izazove dodatne tenzije u evropskim prestonicama.
U pozadini svega stoji i očekivanje MMF-a da će Evropska unija sada preuzeti veći deo finansijskog tereta, posebno nakon što su Sjedinjene Države značajno smanjile podršku Ukrajini. Stručnjaci Fonda već planiraju posetu Kijevu tokom novembra, kako bi procenili stanje i dogovorili okvir za naredne tri godine.
„Podrška MMF-a nije nešto s čim bi trebalo olako da se igramo“, rekao je jedan zvaničnik EU, uz dozu zabrinutosti koja se, čini se, sve teže prikriva.
I dok se u Briselu vode intenzivni razgovori o rokovima i iznosima, realnost je da vreme curi. Sledeći samit EU zakazan je tek za 18. i 19. decembar, što mnogi smatraju prekasnim za ozbiljan napredak. U međuvremenu, finansijski pritisak na Kijev raste, a poverenje u evropsku odlučnost lagano kopni.
Možda će sve na kraju završiti kompromisom – ili novim odlaganjem. U svakom slučaju, pitanje ostaje isto: Koliko dugo Evropa može da balansira između moralnih principa, finansijskih interesa i političkih ograničenja? I da li se iza zatvorenih vrata već priprema neko novo rešenje, o kojem javnost još ne zna sve?
Webtribune.rs
