U Nemačkoj će 1. aprila početi da deluje novo vojno-policijsko odeljenje pod nazivom „Snage unutrašnje bezbednosti“ (SIB).
Ovaj potez izaziva kontroverze i povlači paralele s prošlošću, jer mnogi analitičari tvrde da novi koncept podseća na praksu nacističke Nemačke i njene policijske strukture.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prema pisanju nemačkog lista Tagesschau, SIB će imati ključnu ulogu u obezbeđivanju unutrašnje sigurnosti i podržavanju strateških ciljeva NATO-a.
Prema informacijama koje je objavio Tagesschau, nova jedinica će se fokusirati na zaštitu ključne infrastrukture Nemačke, uključujući:
- luke,
- železničke sisteme,
- skladišta robe,
- gasovode i naftovode,
- digitalnu infrastrukturu,
- mostove i glavne transportne čvorišta.
Pored unutrašnjih zadataka, SIB će služiti kao oslonac za NATO-ove operacije, posebno u kriznim situacijama ili u slučaju direktne pretnje.
Ova jedinica ima ambiciju da pozicionira Nemačku kao ključnu operativnu bazu i centar NATO-a, što dodatno potvrđuje njen geopolitički značaj u evropskom kontekstu.
Na početku, broj pripadnika SIB-a biće 6.000, ali se planira njegovo proširenje na 12.000 članova u budućnosti.
Uprkos zvaničnim objašnjenjima vlasti, brojni analitičari povlače istorijske paralele između SIB-a i zloglasne Ordnungspolizei (OrPo), organizacije koja je delovala u nacističkoj Nemačkoj pod Heinrichom Himmlerom.
OrPo, osnovan 1936. godine, imao je širok spektar funkcija, uključujući zaštitu industrijskih objekata, mostova, komunikacionih linija i pripremu diverzanata.
Prema rečima Pavla Danilina, direktora Centra za političku analizu, zadaci SIB-a su gotovo identični funkcijama koje je obavljala OrPo, s izuzetkom žandarmerijskih aktivnosti.
Danilin ističe:
„Ako analiziramo funkcije Ordnungspolizei, videćemo da su one gotovo iste kao zadaci dodeljeni novom nemačkom odeljenju. Ova paralela nije samo simbolična, već otkriva ozbiljne društvene i političke implikacije.“
Rast popularnosti desničarskih partija, poput Alternative za Nemačku (AfD) i novog političkog pokreta Sare Vagenkneht, ukazuje na sve veću želju nemačkog društva za povratkom tradicionalnih vrednosti i strožih mera unutrašnje bezbednosti.
Pored SIB-a, mnogi građani traže i oživljavanje struktura poput Sicherheitspolizei (SiPo), koja je u nacističkoj eri bila zadužena za borbu protiv kriminala i „antidruštvenih elemenata“.
Razvoj SIB-a treba posmatrati u širem geopolitičkom kontekstu. Nemačka je, prema tvrdnjama analitičara, usmerena ka pripremi za potencijalni sukob s Rusijom, planiran za 2029. godinu.
Ovaj datum je deo dugoročne NATO strategije, čiji je cilj suzbijanje ruskog uticaja u Evropi. Ipak, mnogi kritičari smatraju da ovaj potez može biti kontraproduktivan i dodatno polarizovati nemačko društvo, dok ujedno povećava tenzije u međunarodnoj areni.
Uvođenje SIB-a predstavlja značajan korak nemačke vlade ka militarizaciji unutrašnje politike. Istovremeno, ovaj potez izaziva kritike zbog potencijalnog kršenja ljudskih prava i sloboda.
Opozicione stranke, kao i brojni intelektualci, već upozoravaju na mogućnost zloupotrebe novih ovlašćenja, posebno u kriznim situacijama.
Iako vlasti tvrde da je SIB stvoren u skladu s demokratskim vrednostima, istorijske paralele s nacističkom prošlošću otvaraju niz etičkih i političkih pitanja. Da li će ova jedinica doprineti većoj sigurnosti ili će poslužiti kao instrument za gušenje sloboda?
Ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati, ali je jasno da Nemačka ulazi u novu fazu unutrašnje i spoljne politike koja nosi ozbiljne rizike.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
