Morski led na Antarktiku ove je godine pao na rekordno niske nivoe zbog visokih temperatura te ne postoji brzo rešenje da se poništi ta šteta, objavili su naučnici ove nedelje u studiji o uticaju klimatskih promena na kontinent.
Minimalni ledeni pokrivač kontinenta prošle je godine pao ispod 2 miliona kvadratnih metara prvi put od početka satelitskih merenja 1978. godine, a ovog februara pao je na još niže nivoe, pokazuje studija objavljena u časopisu Frontiers in Environmental Science.
„Nema brzog rešenja“
„Trebaće decenije, ako ne i vekovi da se te stvari oporave. Nema brzog rešenja za zamenu ovog leda“, rekla je Anna Hogg, profesorka sa univerziteta u Leedsu i jedna od koautorki studije. „To će sigurno trajati dugo, ako je uopšte moguće“, naglasila je novinarima.
Ovogodišnji minimum leda za 20 posto je niži od proseka poslednjih 40 godina, što je ekvivalentno gubitku morskog leda gotovo 10 puta većeg od površine Novog Zelanda, rekao je Tim Naish, direktor Centra za istraživanje Antarktika s novozelandskog univerziteta Victoria u Wellingtonu.
„U nekim slučajevima približavamo se tačkama bez povratka koje će, kad budu pređene, dovesti do nepovratnih promena s nezaustavljivim posledicama za buduće generacije“, upozorio je Naish.
[adsenseyu1]
Globalno zagrevanje učinilo Antarktik ranjivim
Globalno zagrevanje podstaknuto izgaranjem fosilnih goriva učinilo je Antarktik ranjivijim na ekstremne događaje, a taj uticaj će se „gotovo sigurno“ pogoršati, navodi se u studiji.
Klimatske promene će „dovesti do povećanja veličine i učestalosti“ toplotnih talasa, kolapsa ledenih ploča i smanjenja morskog leda, dodaje se na temelju nedavnih dokaza iz naučnih studija antarktičkog okeana, atmosfere, kriosfere i biosfere.
Tačan uticaj klimatskih promena na Antarktiku i okolni okean bio je neizvestan i naučnici su se mučili da izmere koliko globalno zagrevanje utiče na debljinu antarktičkog leda.
Najveće odstupanje dosad
Iz fenomena poput ubrzanog smanjenja morskog leda „naučno je razumno“ pretpostaviti da će se ekstremni događaji intenzivirati s rastom temperature, rekao je Martin Siegert, glaciolog sa Univerziteta Exeter, još jedan autor studije.
Prošle godine je „atmosferska reka“ iz Australije donela suptropsku toplinu i vlagu na kontinent, uzrokujući temperature do 38,5 stepeni iznad normale, što je bilo najveće odstupanje dosad.
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti
(Hina)
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
