Virdžinija Hol je imala samo jednu nogu, ali nijedan drugi špijun nije mučio naciste poput nje.
Gestapo ju je opisao kao „najopasnijeg špijuna savezničkih snaga“ i smatrao neverovatnom pretnjom po Treći rajh zbog čega joj je glava bila ucenjena.
Virdžinija Hol je rođena u Baltimoru 6. aprila 1906. u bogatoj porodici farmera. Izuzetan student, bila i glavna urednica školskog lista i kapiten hokejaškog tima. Njeni vršnjaci su je zapamtili kao „najoriginalniju u našoj klasi“.
[adsenseyu1]
Nastavila je obrazovanje u Evropi gde je stekla diplomu iz ekonomije i međunarodnog prava i naučila francuski, italijanski i nemački.
Po završetku studija je radila u američkoj ambasadi, ali je onda doživela nesreću. Dok je radila u administraciji u ambasadi u Izmiru, slučajno je pucala sebi u nogu dok je lovila. Morali su da joj amputiraju nogu od kolena. Ta nesreća joj je srušila nadu da će se baviti diplomatijom, jer Stejt dipartment tada imao striktna pravila protiv zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
Ali, ona nije odustala. Naučila je da hoda pomoću protetičkog uda i dala je otkaz u ambasadi i pošla u potragu za boljom budućnošću.
Kada je počeo Drugi svetski rat, ona je želela da se bori. Živela je u Londonu gde se javila da služi sa specijalnim jedinicama i naučila je da koristi oružje i da organizuje aktivnosti za pokrete otpora. Britanska vojska ju je poslala u Francusku da prikupi podatke o nemačkim operacijama i da pomogne da se organizuje Pokret otpora. U Francusku je ušla u avgustu 1941. godine, predstavljajući se kao novinarka „Njujork posta“, a već do novembra je uspostavila tajnu mrežu lojalnih francuskih građana okupljenih pod šifrom HECKLER.
Taj pokret otpora je postigao veliki uspeh, dok je pomagao bekstvo brojnih britanskih pilota, koje su srušili Nemci, dostavljali su informacije saveznicima i doveli nove britanske operativce u Francusku.
Kada je Nemačka osvojila celu Francusku u novembru 1942. godine, ona je morala da pobegne u Španiju, ali Nemačka joj je bila na tragu. Uspeli su da uhvate mnoge agente, ali ne i nju.
Međutim, iako su čitave timove dvostrukih agenata uposlili da eliminišu ili da prikupe bilo kakve informacije o ovoj misterioznoj „dami koja šepa“, kako su je zvali, nacisti nikada nisu uspeli da saznaju ni njenu nacionalnost niti pravo ime.
Virdžinija se kroz gust sneg u Pirinejima jedva probila do Španije, gde je uhapšena jer je u zemlju ušla nezakonito. U zatvoru je upoznala jednu zatvorenicu, koja je ubrzo puštena i koja je odnela poruku američkim zvaničnicima u Barseloni. Oni su zatim obezbedili Virdžinijinu slobodu i onda se ona pridružila američkom špijunskom odredu.
U maju 1944. godine ponovo se našla u Francuskoj, ovog puta sa lažnim identitetom kao Francuskinja Marsel Montanj. Da bi izbegla sumnje, ofarbala je kosu u sivo, stavila zubnu protezu i vukla noge dok hoda, da se ne vidi njeno šepanje. Radila je kao radio operator i tajno slala Britancima i Amerikancima koordinate kretanja nemačkih snaga. Ali ne samo to.
Ona i njen tim su uništili četiri mosta, skretali vozove sa nemačkom vojskom, uništavali telefonske veze i ukupno ubili oko 150 nemačkih vojnika i agenata i zarobili oko 500.
Na kraju su ona i ostali agenti povučeni iz službe kada je došlo do iskrcavanja na Normandiju.
Tako joj se završila karijera ratnog špijuna, ali je nastavila da radi za CIA kao analitičarka sve do penzije.
Dobila je brojna odlikovanja.
Umrla je 1982. godine u Merilendu.
(Blic)
[adsenseyu6][adsenseyu5]
