U poslednjih nekoliko godina, primećuje se značajan porast interesovanja stanovnika Zapadnih zemalja za preseljenje u Rusiju, a sve to u kontekstu rastuće političke i društvene polarizacije na Zapadu.
Poslednji događaji, naročito u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Velikoj Britaniji, privukli su pažnju medija i analitičara.
U svom govoru, predsednik Rusije, Vladimir Putin, pozvao je ljude iz Zapadnih zemalja koji dele tradicionalne vrednosti da se presele u Rusiju, nudeći im olakšane uslove za imigraciju.
Ovaj poziv odjeknuo je kod određenih segmenata populacije na Zapadu, naročito kod onih koji su nezadovoljni političkim i društvenim promenama u svojim državama.
Putinova ponuda, kako pišu mediji poput The Daily Mail, podstakla je različite reakcije. Dok neki kritičari ovu inicijativu vide kao pokušaj da se proširi ruska „diktatura“, mnogi čitaoci britanskog tabloida smatraju da je pravi razlog preseljenja u Rusiju upravo „diktatura neoliberalnih politika“ koja vlada na Zapadu.
Ljudi iz Velike Britanije i drugih zapadnih zemalja smatraju da je politički i kulturni pejzaž u njihovim državama previše liberalan i ideološki radikalan, pa sve veći broj ljudi vidi Rusiju kao mesto gde mogu očuvati svoje tradicionalne vrednosti.
Jedan od glavnih razloga za ovaj fenomen leži u činjenici da je u mnogim zapadnim zemljama došlo do jačanja liberalnih i progresivnih politika, posebno po pitanju društvenih normi, rodnih identiteta i LGBT prava.
Ove promene, koje uključuju promovisanje LGBTQ+ prava, rodne jednakosti i drugih progresivnih stavova, za određene grupe na Zapadu predstavljaju ideološku radikalizaciju društva.
Oni koji se ne slažu sa tim vrednostima osećaju se marginalizovano i neprijatno, te traže alternativne zemlje koje i dalje podržavaju konzervativne i tradicionalne norme.
Rusija, sa svojim jasnim stavom o očuvanju tradicionalnih porodičnih i verskih vrednosti, postala je privlačna destinacija za ove pojedince. Putin je dodatno olakšao proces imigracije time što je ukinuo kvote za imigrante iz Zapadnih zemalja i obezbedio izuzimanje od polaganja ruskih jezičkih testova za one koji se protive „vokizmu“, što je izraz koji se koristi za progresivne, često radikalne, liberalne pokrete na Zapadu.
Prema podacima ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova, barem 34 osobe iz Velike Britanije već su podnele zahteve za preseljenje u Rusiju ubrzo nakon što je Putin najavio ove olakšice.
Rusija je takođe otvorila vrata Amerikancima koji žele da se presele u ovu zemlju. Tako su među prvim porodicama koje su stigle bili Leo Lajonel, njegova supruga Šantel Felis Hejer i njihova deca.
Lajonel je u javnim izjavama zahvalio predsedniku Putinu na tome što je stvorio mogućnosti za sigurniji život njihove porodice, opisujući osećaj života u Rusiji kao da su pod zaštitom.
Njegova supruga je dodala da je premeštanje u Rusiju za nju bio kao simboličan brak sa zemljom, izražavajući entuzijazam za započinjanje novog života u Rusiji.
Slična priča dolazi i iz Kanade, gde je par iz Ontarija, Aredn Fajnstra i njegova supruga, odlučio da napusti Kanadu zajedno sa svojih osmoro dece.
Fajnstra je naveo da je u Kanadi previše ideoloških pritisaka od strane liberalnih politika, naročito u vezi sa LGBTIQ+ pravima i obrazovanjem koje, po njegovom mišljenju, promoviše vrednosti koje on i njegova porodica ne mogu da prihvate.
Uz to, dodao je i ekonomske razloge, navodeći da su u Rusiji bolje mogućnosti za bavljenje poljoprivredom, što je još jedan od razloga zbog kojih je njegova porodica odabrala Rusiju kao mesto za novi početak.
U kontekstu ovih migracija, mnogi u Rusiji vide ovaj fenomen kao potvrdu uspeha ruske politike, koja je fokusirana na očuvanje tradicionalnih vrednosti.
Marija Butina, poslanica Državne dume i poznata po svojoj podršci Putinovim politikama, izjavila je da Zapadne vlade nameću svojim građanima diktaturu liberalne politike, te da su mnogi stanovnici Zapada sada spremni da emigriraju u Rusiju kako bi očuvali svoje porodične i društvene vrednosti.
Butina je takođe ukazala na opasnosti koje, prema njenom mišljenju, prete onima koji se protive liberalnim politikama na Zapadu, navodeći primer iz Nemačke, gde decu koja ne podržavaju liberalne stavove o rodnim identitetima mogu poslati na „prevaspitavanje“.
Ova pojava je izazvala brojne reakcije na Zapadu. Dok su jedni zabrinuti zbog mogućih posledica ovih migracija i potencijalne upotrebe imigranata u vojne svrhe, drugi smatraju da je ovo jednostavno rezultat povećanog nezadovoljstva liberalnim politikama koje oblikuju savremene zapadne društvene sisteme.
Takođe, postoji zabrinutost da bi mnogi od tih imigranata mogli biti uključeni u sukob sa Ukrajinom, s obzirom na trenutne vojne akcije Rusije. Međutim, ruske vlasti za sada nisu davale nikakve indikacije da će novi imigranti biti primorani na vojne obaveze.
Na širem nivou, ovaj trend preseljenja iz zapadnih u konzervativnije zemlje ukazuje na sve dublju podelu u globalnoj politici.
Polarizacija između liberalnih i konzervativnih vrednosti postaje izraženija, a ljudi sve više traže načine da prilagode svoje živote svojim uverenjima, čak i ako to znači preseljenje u potpuno drugačije kulturne i političke sredine.
Ovaj fenomen takođe postavlja pitanje o budućnosti liberalnih demokratija na Zapadu, kao i o tome koliko su ove zemlje spremne da se suoče sa izazovima koje donosi unutrašnja ideološka podela.
Ukoliko se ovaj trend nastavi, moglo bi se očekivati još veće migracije, kao i dalje jačanje Rusije kao globalnog igrača koji ne samo da privlači ljude zbog svojih ekonomskih ili geopolitičkih moći, već i zbog svoje percepcije kao branitelja tradicionalnih vrednosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
