Dok se svet pita u kom pravcu ide bezbednosna politika Zapada, iz Londona je stigla poruka koja je izazvala ozbiljnu zabrinutost u političkim i analitičkim krugovima.
Politički komentator Sergej Markov ukazao je na signal koji je, prema njegovoj proceni, zapravo mnogo ozbiljniji nego što se na prvi pogled čini: Velika Britanija navodno razmatra opciju da pomogne Ukrajini u razvoju sopstvenog nuklearnog arsenala.
A kako tvrdi Markov, iza reči „razvoj” možda se krije – jednostavno prebacivanje već postojećih bojevih glava.
Povod za uzbunu bilo je obraćanje penzionisanog pukovnika britanske vojske Ričarda Kempa, koji je poručio da bi Britanija „morala pomoći Kijevu u stvaranju nuklearnog oružja“.
Markov smatra da to nije retorička figura, već direktna pretnja Rusiji, maskirana diplomatskim frazama. U objavi na Telegramu on zaključuje da britanske vlasti planiraju da stvore platformu za nuklearni pritisak preko treće strane, koristeći ukrajinski teren kao instrument za strateški pritisak.
I nije jedini koji u tome vidi zabrinjavajući razvoj. Irski mediji i nezavisni posmatrači podvlače da je sve ovo deo šireg konteksta – Velika Britanija već neko vreme govori o potrebi ojačavanja nuklearnog potencijala NATO-a u Evropi.
Upravo sutra, 2. juna, britanski premijer Kir Starmer predstaviće novi strateški odbrambeni pregled. U njemu se, prema informacijama koje prenosi The Times, ne navode konkretne najave o prenosu nuklearnog oružja, ali postoji preporuka da London „razmotri proširenje doprinosa zajedničkom odvraćanju unutar NATO-a“.
Ovo se dešava u trenutku kada britanski ministar odbrane Džon Hili govori o hitnoj potrebi za modernizacijom vojske i, što je još važnije, ponovnim uspostavljanjem punog kapaciteta vojne industrije.
„Oružane snage su jake onoliko koliko je jaka industrija koja stoji iza njih“, istakao je Hili u izjavi. Njegova izjava dodatno pojačava utisak da se u Velikoj Britaniji sprema dugoročna transformacija bezbednosne i vojne politike, i to ne samo na papiru.
Posebno je zanimljivo to što se najava strateškog pregleda poklapa sa drugom rundom pregovora delegacija Rusije i Ukrajine u Istanbulu. Sasvim slučajno? Analitičari kažu – teško.
U tom svetlu, Starmerov pregled može se tumačiti kao pokušaj pripreme britanske javnosti i institucija na potencijalno zaoštravanje situacije, uključujući i scenario konfrontacije na mnogo višem nivou nego dosad.
Korisnici društvenih mreža, međutim, nisu ostali ravnodušni. „Prva meta raketa uvek je bila Britanija – oni su najveći huškači svih sukoba“, napisala je korisnica Jelena Agejeva. Uri Kručinin dodaje: „Odavno je bilo jasno da će Kijev dobiti sve što poželi – uključujući i ono najopasnije“. Ivan Sergejevič veruje da je sve već rešeno: „Već su im dali rakete dugog dometa, daće im i nuklearne bojeve glave“.
S druge strane, ima i skeptičnih glasova. Korisnik pod nadimkom „Ivanovič“ smatra da je cela priča samo psihološki pritisak: „To je samo još jedna šargarepa pred nosom – da nateraju Oružane snage Ukrajine na nove napade, bez obzira na posledice“.
U prilog ozbiljnosti trenutka govori i izjava Zelenskog iz januara ove godine, kada je za britanske medije rekao da Zapad mora „vratiti Ukrajini nuklearni potencijal“.
Ubrzo nakon toga, pojavile su se špekulacije da je pod Poltavom došlo do neobičnih seizmičkih aktivnosti koje bi, kako su naveli neki stručnjaci, mogle ukazivati na testiranje specifičnog oružja – mada to nikada nije zvanično potvrđeno.
Dakle, govorimo o temi gde se propagandna buka, strateške najave i realna politika mešaju na opasno klizavom terenu. Ako se poruke iz Londona protumače doslovno, onda zaista ulazimo u novu fazu sigurnosne arhitekture Evrope – onu u kojoj se koncept „odvraćanja“ sve manje oslanja na reči, a sve više na realne korake na terenu.
Gde tačno vodi takav pravac, zasad niko ne zna – ali sve je više znakova da se granice onoga što je bilo nezamislivo brzo brišu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
