[adsenseyu3]
[adsenseyu2]
Smrt je crna praznina, kao kad spavate ali bez snova – samo mrak, kaže muškarac koji je navodno dva puta bio klinički mrtav i sada ima manji strah od smrti.
Smrt je nešto svima zajedničko – iskustvo koje nas očekuje, istovremeno mistično i banalno, ali i ono što je ljude oduvek istovremeno motivisalo, fasciniralo i plašilo.
Kakav je osećaj biti mrtav je nešto što se teško može znati. Dok religiozni govore o svojoj viziji života nakon smrti, skeptični odmahuju rukom.
Šta god bilo u pitanju, konkretan i proveren odgovor se teško može naći, ali jedan muškarac podelio je sa korisnicima Reddita svoje iskustvo.
On navodi da je dva puta do sada bio mrtav i to po dva minute, prvi put nakon nesreće na motociklu, a drugi put nakon predoziranja analgeticima nakon te nesreće.
[adsenseyu4]
Korisnik je takođe priložio dokaze o svom iskustvu, kao i jedan od sačuvanih lekarskih izveštaja. Navodno je u jednom trenutku ostao bez pulsa, svesti i funkcije disanja, koji su se povratili tek nakon oživljavanja.
O osećaju smrti
“Nisam imao pojma, to je bila samo mračna praznina. Nikakvih misli, nikakve svesti, ničega.
Oba puta jednostavno nisam bio tamo. Sve je bilo crno. Opisao bih to kao dremanje. Kratko spavanje bez snova i potom buđenje kao da sam spavao dugo, a u stvarnosti je to bilo tek 15-ak minuta.
Jedini razlog zbog kojeg to znam je taj što su me lekari obavestili o tome. Da mi nisu rekli, ne bi ni znao da sam umro.”
Crno ništavilo ili je njegov mozak tako samo popunio rupu u sećanju?
“To definitivno nije bila rupa u sećanju. Kao kad spavate, a ne sanjate, ne sećate se ničega. Pa, da i ne. Iskusio sam nešto, a to nešto je bilo ništa.”
[adsenseyu1]
O osećaju umiranja
“Prvi put je bilo u sekundama pre nesreće. Iskreno, samo sam mislio „O, j… ga“. Drugi put nisam imao pojma, bio sam u strašnim bolovima i odjednom više nije bilo ničega, jednostavno nije bilo života. Potom sam opet bio budan i u bolovima.”
O tome da li su drugačiji uzroci smrti uticali na drugačije iskustvo
“Oba su iskustva zapravo bila identična. Jedina razlika je što se pre nesreće sećam jasnije nekoliko sekundi pre smrti. Drugi put sam bio ošamućen od bolova, pa gotovo da nisam bio svestan svoje okoline.”
O vizijama svetlosti i drugim svedočenjima ljudi koji su bili „blizu smrti“
“Mislim da su, u njihovim slučajevima, njihovi mozgovi još uvek bili aktivni. Mislim da je ono što su iskusili bilo nešto poput sna.”
Kako se osećao nakon što su mu rekli da je umro
“Prva reakcija je bila „kako je to kul!“. Sada ću moći da kažem prijateljima i poznanicima da sam umro i vratio se. Nakon što me je stvarnost ‘udarila’, počeo sam shvatam koliko je moja situacija bila teška.
Definitivno se manje bojim smrti, znam da nije ništa gora od spavanja. Kad umreš, samo prestaneš da postojiš, nema razloga za brigu…”
O religiji i životu nakon smrti
Uvek sam bio ateista, ali deo mene se nadao da postoje Bog i nebo, nešto veće od nas. Mislim, ko ne bi želeo da ode na nebo. I dalje sam ateista i sada mislim da znam da ne postoje Bog i nebo. Barem ne za mene. Ateista sam, i uvek ću to biti. Ali, verujem da su tuđa verovanja njihovo pravo. Ljudi ne bi smeli da nametaju svoja uverenja drugima.”
O nastavljanju života nakon smrti
“Sve što želim da postignem u životu je da se dobro zabavljam i učinim drugima život boljim najviše što mogu. Nakon smrti, jedino što će biti bitno u vezi sa mnom je uticaj koji sam imao na živote ljudi koji su još živi. Nadam se da će moj uticaj biti pozitivan.
(Express.hr,B92)[adsenseyu5][adsenseyu5]
