Nemački ministar ekonomije i jedan od lidera vladajuće partije Zelene koalicije Robert Habek našao se na udaru kritika nakon što je juče rekao da je predvideo da se neki sektori nemačke privrede zaustave zbog rasta cena energenata.
Nemačke kompanije su odmah reagovale rekavši da to vide kao pretnju svom postojanju.
Habek je dao intervju za kanal ARD. Upitan da li očekuje veliki bankrot preduzeća do kraja zime zbog cena energenata, odgovorio je: „Ne, ali priznajem da će neke industrije jednostavno stati na određeno vreme“.
Drugim rečima, čini se da Habek govori da će industrija patiti od mogućih ograničenja, posebno ako situacija nastavi da se pogoršava kao što je sada. Njegova izjava je usledila u trenutku kada je Putin zapretio da će u potpunosti otkazati energetske ugovore sa Evropskom unijom ako EU odluči da nametne gornju granicu cena za kupovinu ruskog gasa, piše hrvatski Advance.
Jasno je da konsenzus nakon takve izjave nije vredelo očekivati. Mada, u takvoj situaciji neće biti drugih opcija, pogotovo ako Berlin ne promeni pristup Rusiji i njenim izvorima energije.
Usledila je kritička reakcija, a nemački list „Bild” je pisao da „Habek očigledno nema pojma o ekonomiji”.
Situaciju će bez sumnje iskoristiti konzervativna opozicija, koja je bila na vlasti dugi niz godina dok je Angela Merkel bila kancelarka. Opozicioni lider Fridrih Merc takođe je kritikovao Habeka, napominjući da on i vladajuća koalicija ne shvataju ozbiljno energetska i ekonomska pitanja.
„Svi mogu da se dive vašoj bespomoćnosti, gospodine Habek, kada vam se postavljaju pitanja kao danas u TV emisiji“, rekao je Merc danas u obraćanju poslanicima.
Merc i drugi ne objašnjavaju kako industrija može da nastavi dalje ako nema dovoljno energije, ili ako jednostavno postane toliko skupa da se proizvodnja ne može isplatiti?
Zanimljivo je primetiti da se u ovom slučaju Habek kritikuje kao glasnogovornik, ali ne i kao osoba koja snosi deo krivice za sadašnju situaciju, jer bi to moralo da bude u suprotnosti sa mejnstrimom politike koju je Nemačka vodila nakon odlaska Angele Merkel.
Merkelova je dugi niz godina bila pod američkim pritiskom. SAD su zahtevale da zaustave izgradnju (i pre nego što je počela) gasovoda Severni tok 2. Uprkos tome, gasovod je na kraju izgrađen i, gledajući iz današnje perspektive, može se primetiti značajna otpornost tadašnje vlasti.
Sada bi Nemačka mogla jednostavno da pokrene Severni tok 2 i svi njeni problemi bi bili rešeni. Ali čineći to, to bi napravilo geopolitički preokret do sada neviđenih razmera. Do sada se niko nije oglasio sa takvim predlogom, bar javno. Međutim, videćemo šta će se desiti kada se nemačke fabrike zaista nađu u situaciji da moraju da obustave rad. Za sada govorimo samo o prognozama, a ne o realnoj meri.
Privrednici ističu nešto što je relevantno ne samo za Nemačku, već i za veći deo Evrope: mala i srednja preduzeća su okosnica privrede, i za njih trenutno povećanje cena možda predstavlja najveću opasnost.
Nemačka je decenijama imala koristi od jeftinog ruskog gasa i čak se može reći da je na njemu izgrađena njena najmoćnija evropska privreda. Sada je nemačka industrija prinuđena da kupuje skupi gas po rastućim tržišnim cenama. Jasno je da će ona nastojati da razliku što više prebaci na ramena potrošača.
Nemačko savezno udruženje industrije (BDI), koje okuplja 593 kompanije, sprovelo je opsežnu anketu od sredine avgusta do početka septembra. Ispostavilo se da više od trećine kompanija kaže da im rast cena ugrožava postojanje na tržištu. U februaru ove godine bilo je 23 odsto takvih preduzeća.
Neke kompanije već razmišljaju o odlasku iz Nemačke. Primer je kompanija Boegra iz okoline Diseldorfa, koja se više od sto godina bavi proizvodnjom auto delova. Menadžment kompanije razmišlja o preseljenju proizvodnje u Češku, a razvija i stratešku saradnju sa jednom indijskom kompanijom.
Prema pomenutom istraživanju Saveznog udruženja industrije Nemačke, 25 odsto kompanija će povući proizvodnju iz Nemačke ili to već čini. Svako deseto preduzeće je već smanjilo ili potpuno obustavilo proizvodnju zbog rasta cena.
Neke kompanije uzimaju kredite od banaka da finansiraju masovno povećane troškove energije, ali to postaje sve teže. Banke znaju da su mnoga preduzeća u problemima, pa se sve više ustručavaju da daju kredite, plašeći se da im niko neće vratiti novac.
Berlin je prošlog vikenda saopštio da će izdvojiti 65 milijardi evra za pomoć građanima i kompanijama, ali nemačko Savezno udruženje industrije kaže da to nije dovoljno i zahteva da vlasti finansiraju troškove struje.
Po svemu sudeći, najgore tek dolazi, ali posledice postojećeg stanja već su jasno vidljive. Broj narudžbi iz nemačke industrije opada šesti mesec zaredom. To su potvrdili i nedavno objavljeni podaci za jul.
Porudžbine za industrijsku robu smanjene su za 1,1 odsto u odnosu na prethodni mesec, odnosno od juna. A u poređenju sa sedmim mesecom prošle godine, smanjenje je dostiglo 13,6 odsto.
Ekonomski analitičari predviđaju da će se nemačka industrijska tražnja u julu smanjiti za 0,5 odsto. Ali ispostavilo se da su brojke više nego dvostruko lošije od očekivanog. Naravno, Nemačka pati ne samo od direktnih posledica oružanog sukoba u Ukrajini i visokih cena energenata. Opšte usporavanje globalne ekonomije, nedostatak materijala igraju svoju ulogu.
Detaljna analiza podataka pokazuje da je Nemačka sada u težoj situaciji od nekih drugih zemalja. Domaće porudžbine su u julu pale za 4,5 odsto, dok su porudžbine iz inostranstva porasle za 1,3 odsto, prema statistikama.
Joerg Kraemer, glavni ekonomista nemačke Komercbanke, prokomentarisao je juče ove podatke: „Važno je da je minus tipičan samo za domaće tržište, generalno Nemačka najteže doživljava energetsku krizu.
S obzirom na ovakvo stanje stvari, može se pretpostaviti da Berlin neće biti oduševljen predlogom da se uvede gornja granica cena ruskog gasa. Zaista, u ovom slučaju Putin može da ispuni svoje pretnje i potpuno prekine sve isporuke energenata Evropi. Tada će ionako teška situacija postati još teža.
„Skeptični smo u pogledu ograničenja cena gasa, iako smo generalno spremni da razgovaramo o panevropskim merama“, rekao je portparol nemačkog Ministarstva ekonomije. Zanimljivo je da je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najaktivniji branilac ovog plana.
Uskoro će Nemačka biti u velikom problemu. Francuska je u ponedeljak podržala ideju o ograničavanju cene ruskog gasa, a Poljska to već duže vreme zahteva. Ako energetska kriza postane totalna, među glavnim zemljama Evropske unije, Nemačka će najgore proći.
Poštovani čitaoci – Naše autorske tekstove objavljujemo samo na socijalnoj mreži Vkontakte i na Telegramu. Budite u toku, pratite nas.
Naš VKontakte kanal – https://vk.com/id718919389 Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
Webtribune.rs
