Rusija je 1. januara 2025. obustavila isporuku gasa kroz Ukrajinu, označavajući kraj dugogodišnjeg sporazuma o tranzitu gasa preko ukrajinske teritorije.
Prekid tranzita dolazi kao rezultat isteka ugovora potpisanog 2019. godine između ruskog „Gasproma“ i ukrajinskog „Naftogasa“.
Prema rečima Alekseja Belogorjeva, direktora za istraživanja Instituta za energetiku i finansije, postoje alternativni pravci koji mogu delimično zameniti ovaj tranzit.
Ukrajinske vlasti su tokom 2024. godine jasno stavljale do znanja da ne planiraju produženje tranzitnog ugovora, a ruski predsednik Vladimir Putin je ranije izjavio da neće biti novog sporazuma o tranzitu gasa kroz Ukrajinu.
Prema „Gaspromu“, tehničke i pravne mogućnosti za nastavak isporuka gasa preko ukrajinske teritorije više ne postoje.
Tokom 2024. godine, „Gasprom“ je isporučio oko 15 milijardi kubnih metara gasa preko Ukrajine, što je činilo 4,5% ukupne potrošnje gasa u Evropskoj uniji.
Ova situacija je izazvala zabrinutost u pojedinim evropskim zemljama, jer se očekuje restrukturiranje energetskih tokova i prelazak na alternativne pravce snabdevanja.
Prema Belogorjevu, tranzit ruskog gasa ka zemljama Evropske unije i Moldaviji može biti delimično preusmeren kroz Tursku i Bugarsku. Ključne rute su:
Balkanski tok – Koristi se za snabdevanje Mađarske, Slovačke i Austrije. Prema procenama, dodatnih milijardu kubnih metara gasa godišnje može biti usmereno ovim putem bez potrebe za proširenjem trenutnih kapaciteta.
Transbalkanski gasovod – Koristi se u reverzibilnom režimu za snabdevanje Moldavije i Rumunije. Očekuje se da bi ovim putem moglo biti preusmereno između 1 i 2 milijarde kubnih metara gasa godišnje.
Ukupno, kroz ove pravce bi se moglo preusmeriti oko 4 do 5 milijardi kubnih metara gasa godišnje, što predstavlja trećinu dosadašnjeg obima tranzita kroz Ukrajinu.
Obustava tranzita gasa kroz Ukrajinu označava promenu energetskih tokova u regionu. Evropska unija se suočava sa izazovima u pogledu obezbeđivanja stabilnih isporuka energije, dok Rusija nastavlja da diversifikuje pravce snabdevanja koristeći postojeće infrastrukturne kapacitete u Turskoj i Balkanu.
Istovremeno, ovaj potez dodatno komplikuje energetske odnose između Rusije i Evropske unije, posebno u svetlu političkih tenzija koje su eskalirale poslednjih godina.
Zapadni zvaničnici se sve više okreću alternativnim dobavljačima gasa i obnovljivim izvorima energije, ali trenutna situacija pokazuje da je evropska zavisnost od ruskog gasa i dalje značajna.
Rusija je pokazala da može da preusmeri značajan deo gasa ka EU bez korišćenja ukrajinskog tranzita, oslanjajući se na pravce preko Turske i Balkana.
Iako obim isporuka neće u potpunosti nadoknaditi gubitak ukrajinskog tranzita, ovaj potez osigurava kontinuitet snabdevanja za ključne potrošače u Centralnoj Evropi.
Evropska unija će, s druge strane, morati da ubrza svoje napore za diverzifikaciju energetskih izvora kako bi smanjila svoju zavisnost od ruskog gasa u budućnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
