Naša planeta ima blizanca – svoju tačnu kopiju. I to: ne negde u dubinama svemira, već u „komšiluku“ – u Sunčevom sistemu.
Od kraja 90-ih godina prošlog veka u to uveravaju entuzijasti na čelu sa Kirilom Butusovim, astrofizičarem, profesorom Sankt Peterburškog državnog univerziteta, članom Međunarodnog udruženja planetologa.
Ta kopija se najčešće naziva „Anti-Zemlja” a Butusov joj je dao ime „Glorija“.
On tvrdi da Ani-Zemlja nije vidljiva zato što deli istu orbitu sa Zemljom, a još se kreće istom brzinom, ali se nalazi na drugoj strani Sunca – direktno suprotno od naše planete. Dakle, ne vidi se – zaklanja je Sunce.
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti
Ova hipoteza postala je popularna širom sveta, stekla je već milione pristalica. Ali, potvrđena tek pre neki dan, ali ne u potpunosti, već – u principu.
Vizuelne dokaze su obezbedili astronomi velikog međunarodnog tima koji je radio u Evropskoj južnoj opservatoriji u Čileu (The European Southern Observatory – ESO). Objavila je preko članice svog tima Olge Balsalobre-Ruza (Olga Balsalobre-Ruza), astrofizičarke u Centru za astrobiologiju u Španiji:
[adsenseyu1]
„Teoretski, dve planete iste mase mogu biti u istoj orbiti oko svoje zvezde. Ali, to još niko nije video. Mi smo prvi. To su dve planete u istoj orbiti u zvezdanom sistemu PDS-70. Zvezdani sistem PDS-70 se nalazi 370 svetlosnih godina od Zemlje.
Prethodno su u njemu bile otkrivene dve planete – PDS-70b i PDS-70c. A sada smo uspeli da razaznamo i treću – koja se nalazi u istoj orbiti kao i PDS-70b. Planete su mlade, možda u procesu formiranja, ali postoje. I to ne hipotetički, već realno. One orbitiraju približno istom brzinom, iako ne sasvim na suprotnim stranama svoje zvezde“.
Otkriveni blizanac – Anti PDS-70b – nalazi se na jednoj od Lagranž-tačaka tog sistema. U tački L5 – gde je gravitaciona interakcija između planete i antiplanete minimalna.
Prema Butusovu, Anti-Zemlja bi se takođe mogla nalaziti na tački L5 sistema Zemlja-Sunce, ali je nekada zauzimala tačku L3 – na drugoj strani Sunca.
U sistemu Zemlja-Sunce postoji pet Lagranž-tačaka, nazvanih po matematičaru koji je izračunao njihove koordinate. U tim tačkama sile privlačenja zvezde i planete uravnotežuju jedna drugu.
Dve planete mogu da se prilično dobro slažu u istoj orbiti – kao pravi rođaci.
Hipoteza o Gloriji se potvrdila. Doduše, zasad – indirektno.
Kopija sistema Sunca, Zemlje i Anti-Zemlje postoji znatno bliže od PDS-70. To je Saturnov sistem.
Ako gasovitog giganta zamislimo kao sunce, a njegove velike satelite kao planete, onda se ispostavlja da se njih dva nalaze u istoj orbiti na suprotnim stranama Saturna – Epitemije i Janus.
Nekoliko puta se činilo da je Glorija čak viđena dok je „virila iza Sunca“.
Butusov smatra da je upravo ona bila „nepoznato nebesko telo u blizini Venere“, koje su u svojim spisima pominjali evropski astronomi prošlosti – Đovani Kasini, Džejms Šort, Johan Majer, Džozef Luj Lagranž.
On pretpostavlja da Glorija s vremena na vreme ima mali uticaj na svoje komšije – Veneru , koja odjednom počinje da misteriozno ubrzava, i Marsa, koji tada usporava. I jedno i drugo je suprotno „kosmičkim pravilima“, ali ako se u njihov krug ubaci Glorija – sve dolazi na svoje mesto.
Povrh svega, sa potvrdom hipoteze o Anti-Zemlji, verovanje u vanzemaljce dobija smisao. Jer, kopija Zemlje može biti naseljena – njeno mesto naspram Sunca nije ništa gore od našeg. I tu mogu da žive inteligentna bića.
Ako je tako, onda su vanzemaljci u blizini, a ne negde u dubini kosmosa, dokle se ne može stići ni za hiljadu godina. Niti su oni do nas, niti mi do njih.
Možda su Glorijanci ili anti-Zemljani dugo ovde ili nas možda posmatraju, kako tvrde ufolozi.
I šta sada?
Po proračunima Butusova, Glorija se može videti sa rasstojanja 15 puta većeg od udaljenosti zemlje od Meseca. A tada bi još trebalo znati i – kuda gledati…
Ako je u pravu, neće nam biti potrebna natprirodna tehnologija da letimo oko Sunca.
Mogli smo da pokušamo i dosad. Da je postojala takva ambicija.
Prigovori skeptika
Ni jedan aparat poslat u duboki svemir nikada nije video Gloriju. Nema nikakvih fotografija o njoj.
Na snimcima koje su na Zemlju slali i šalju kosmičke opservatorije STEREO, SOHO i SDO – koje prate događanja na Suncu – nisu uočile ništa neobično što bi upućivalo na postojanje Glorije.
Nju nisu videli ni kosmički teleskop James Webb Space Telescope koji se nalazi u Lagranž-tački 2 (L2).
Argumenti entuzijasta
Ni jedann od tih aparata nije okretao svoje kamere ka Lagranž-tački 3 (L3).
Kosmičke opservatorije STEREO, SOHO i SDO „gledaju“ Sunce, a ne ono što je iza njega.
Iz tačke L2, na kojoj se nalazi James Webb Space Telescope, tačka L3 i ne može da se vidi.
(Fakti)
[adsenseyu4]