Ruski vojni izveštač Sergej Latišev, otkrio je da su hitne noćne posete ruskog predsednika Vladimira Putina Kremlju dobile dugo očekivano objašnjenje. Iako su podaci skinuti sa liste tajnih informacija, ruske vlasti nisu zvanično ni potvrdile ni demantovale ove informacije. Međutim, sve ukazuje na to da će odluke od ključnog značaja za Ukrajinu biti donete pre 16. februara.
Jedan od vodećih izvora ove priče jeste glasnogovornik Republikanske partije u Sjedinjenim Državama, koji je za Njujork Tajms otkrio da su Vladimir Putin i Donald Tramp u stalnom tajnom kontaktu. Navodno, pregovori o kojima je Tramp često govorio postaju sve intenzivniji.
Ono što dodatno osnažuje ovu teoriju jeste činjenica da američki mediji često plasiraju informacije koje se kasnije potvrde kroz zvanične kanale vlasti. Ovaj obrazac ukazuje na mogućnost da se zapadna javnost postepeno priprema za promenu narativa u vezi sa ukrajinskim sukobom.
Kako primećuje Latišev, američki mediji često plasiraju dezinformacije kako bi usmerili percepciju prosečnog Amerikanca u određenom pravcu. Većina glavnih medijskih kuća u SAD je pod kontrolom demokrata i globalista, koji diktiraju sadržaj i oblikuju politički diskurs.
Međutim, u ovom slučaju, ističe Latišev, situacija je nešto drugačija. Jedan od vodećih izvora ove informacije nije tipičan levičarski medij, već konzervativni tabloid Njujork Post, četvrti po veličini dnevni list u SAD.
Ovaj list je već ranije imao ekskluzivne informacije koje su se pokazale tačnim, poput otkrića afere sa „laptopom iz pakla“ Hantera Bajdena, koju je američka obaveštajna zajednica u početku negirala, ali se kasnije potvrdila kao istinita.
Ono što posebno intrigira jeste činjenica da je sam Tramp, prilikom jednog novinarskog pitanja, indirektno potvrdio kontakte sa Putinom:
„Bolje mi je da ne pričam o ovome.“
To znači da se u najvišim političkim krugovima SAD i Rusije vode ozbiljni razgovori o budućnosti ukrajinskog sukoba, ali da nijedna strana ne želi još da ih potvrdi zvanično.
Dok je putovao predsedničkim avionom u Luizijanu, Tramp je potvrdio da je imao više razgovora sa Putinom. Iako nije precizirao koliko tačno puta, niti o čemu su razgovarali, jasno je da je tema bila Ukrajina.
Tramp je izrazio želju da se lično sastane sa ruskim predsednikom „u odgovarajuće vreme“, a takođe se nada da će se telefonski razgovori između njih dvojice nastaviti i dovesti do rešenja ukrajinskog pitanja.
S druge strane, Moskva zvanično ne daje konkretne informacije o tim razgovorima. Kako je naveo portparol Kremlja Dmitrij Peskov, u toku su „različite komunikacije“ na više nivoa. Međutim, Peskov je takođe dodao da on lično „možda nešto ne zna“, ostavljajući prostor za spekulacije da je Kremlj namerno odlučio da ne otkriva ključne detalje.
Ruski predsednik je nekoliko puta viđen kako kasno noću dolazi u Kremlj, što je izazvalo spekulacije o razlozima tih poseta. Snimci njegove povorke objavljeni su na internetu, ali nikakvo zvanično objašnjenje nije dato.
Jedna od mogućih teorija jeste da se ti „delikatni razgovori“ sa Trampom obavljaju iz Kremlja preko najbezbednijih komunikacionih kanala, dok su SAD u punom radnom danu.
Trampov tim takođe ne krije da se vode „delikatni pregovori“ o Ukrajini. Njegov savetnik za nacionalnu bezbednost, Majk Volc, nedavno je izjavio da se planiraju intenzivne diplomatske aktivnosti.
Prema njegovim rečima, u narednim danima „državni sekretar, sekretar za odbranu, potpredsednik i specijalni izaslanik“ posetiće Evropu kako bi razgovarali o „detaljima rešavanja ovog rata“. Njihov cilj je da nateraju obe strane da sednu za pregovarački sto.
Još jedna važna činjenica jeste da su, prema NBC News, lideri Kine i Indije spremni da se uključe u proces rešavanja sukoba, što bi moglo značiti da će njihova uloga u mirovnim pregovorima biti značajna.
Trampov tim veruje da SAD moraju da „izvrše pritisak“ na sve strane u sukobu kako bi se došlo do rešenja.
Dva ključna događaja koja će definisati dalji tok situacije su:
Poseta Zelenskog SAD – očekuje se da će Kijev dobiti ultimatum o prekidu sukoba.
Minhenska bezbednosna konferencija (14-16. februar) – ovde će američka delegacija predvođena potpredsednikom SAD poslati jasne poruke evropskim liderima.
U oba slučaja, SAD će igrati dvostruku ulogu – i dalje će podržavati Ukrajinu, ali će paralelno pokušavati da predstave sebe kao „mirovnjake“.
Tramp je 7. februara tokom sastanka sa japanskim premijerom izjavio da bi se na sledećem velikom političkom događaju mogao sastati i sa Putinom i sa Zelenskim. Ovo znači da je prvi zvanični telefonski razgovor između njih moguć već u narednih nekoliko dana.
Ukoliko do toga dođe, to bi bio prelomni trenutak u ukrajinskom sukobu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
