Negde u pustinji današnjeg Izraela, ispod slojeva pepela i zaborava, arheološki tim pronašao je ono što bi moglo biti poslednji svedok drevne katastrofe.
I ne, nije mit. Nije ni samo Biblijska priča. Nauka, kako izgleda, konačno ulazi na scenu jednog od najčuvenijih poglavlja iz Starog zaveta – uništenja Sodome i Gomore.
Dugo se govorilo o vatri s neba, o božanskoj kazni, o razvratu koji je izazvao neviđeni gnev. Pa i o asteroidu. Ali sada dolazi nešto što mnogima nije ni palo na pamet: eksplozija – stvarna, fizička, razorna. I ne bilo kakva.
Prema podacima koje objavljuje ugledni Scientific Reports, reč je o eksploziji snage koja se meri u desetinama megatona. Ukratko, ekvivalent jedne ozbiljne nuklearne detonacije.
U pustinjskoj tišini, gde vetar nosi miris prašine i istorije, arheolozi su iskopali sloj zgorele organske materije koji se proteže metar i po u dubinu. Među pepelom i zapeklom zemljom – ljudske kosti. Ostatci onih koji su, kako izgleda, doslovno isparili u sekundi. Na mestu gde su nekada stajali gradovi, sada leži svedočanstvo pakla.
Na licu mesta, pronađeni su i delovi keramike sa jedne strane pretvoreni u staklo. A to se ne dešava tek tako – potrebna je temperatura viša od 2000 stepeni. Pored toga, otkriveni su tragovi retkih metala: platine, iridijuma, nikla. Elementi koji se obično vezuju za kosmičke udare ili ekstremne eksplozivne događaje. Ili jedno i drugo.
Jedan od članova istraživačkog tima, prema pisanju izraelskih medija, ukazao je da je detonacija najverovatnije nastala u vazduhu – iznad glava nesrećnih stanovnika.
Zvuk, pritisak i temperatura verovatno su sravnili gradove u deliću sekunde. Slično onome što se desilo u Tunguski 1908. godine, samo na mnogo naseljenijem mestu.
Ali ono što je možda još zanimljivije jeste šta nije jasno. Jer, i pored svih podataka, i dalje se ne zna – zašto je do eksplozije došlo. A to je možda i najintrigantniji deo.
Neki sugerišu da je u pitanju bio meteorit, drugi sumnjaju u neku vrstu atmosferske eksplozije. Zvaničnih odgovora još nema, samo tišina ispod sloja zgorelih ostataka.
Tu se, naravno, otvara i prostor za novo tumačenje drevnog teksta. Možda ono što su stari Jevreji opisivali kao “ognjenu kaznu s neba” nije bilo metafora.
Možda su svedočili nečemu toliko nadrealnom da su to mogli razumeti samo kroz religijsku prizmu. I nisu pogrešili – jer eksplozija iz neba je eksplozija iz neba, kako god da je zoveš.
Dok sunce prži krajolik oko Doline Jordana, gde se i dalje vrše istraživanja, ostaje pitanje koje lebdi u vazduhu: Koliko još mitova zapravo čeka da budu potvrđeni? Ili srušeni?
Možda su Sodoma i Gomora samo prvi u nizu. A možda, kako se u kafani kraj Madabe čulo od jednog lokalca, „Bog samo koristi ono što mu je pri ruci, bilo to asteroid il’ atomska sila“.
Bez obzira na sve, jedno je sada jasnije nego ikad – razaranje Sodome i Gomore nije samo priča iz Svetog pisma.
To je događaj urezan u geologiju, u keramiku pretvorenu u staklo, u metale koje ljudska ruka tada još nije znala ni imenovati. Istorija ne zaboravlja – samo čeka da je neko prokopa.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
