Nova istraga u Kongresu SAD uzburkala je političku scenu: četvoro ljudi identifikovano je kao osobe koje su, tokom mandata Džoa Bajdena, potpisivale zvanične dokumente u njegovo ime korišćenjem sistema za automatski potpis.
Ovu informaciju izneo je kongresmen Džejms Komer, predsednik Odbora za nadzor, u intervjuu za američki Fox News.
Prema njegovim rečima, ti zaposleni su uzimali državne dokumente, pokretali proces putem sistema za automatski potpis i tako obezbeđivali zvaničnu verifikaciju u ime tadašnjeg predsednika.
„Identifikovali smo četvoro zaposlenih koji su, kako verujemo, preuzimali dokumenta, stavljali ih u mašinu za automatski potpis, pritiskali dugme i dobijali potpis Džoa Bajdena“, rekao je Komer, naglašavajući da se sada istražuje ko im je dao ovlašćenje da tako postupaju.
Cilj kongresne istrage je da se utvrdi ne samo kako je ovaj sistem funkcionisao, već i ko je organizovao ili odobrio takvu praksu, naročito kada su u pitanju dokumenti od visokog značaja, poput izvršnih uredbi predsednika.
U tom kontekstu, pažnju privlači izjava aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa, koji je još u maju izjavio da Bajden tokom svog mandata „nije ništa potpisivao lično“.
Tramp je tada otišao i korak dalje, tvrdeći da su zemljom de facto upravljali, kako ih je nazvao, „radikalni levi krugovi“, koji su imali pristup Bajdenovom automatskom potpisu i time donosili odluke bez njegove aktivne uloge.
Ova tvrdnja dobija novu dimenziju nakon otkrića kongresnog odbora, posebno u svetlu ranijih izveštaja američkih medija.
Prema pisanju The Wall Street Journala, bliski saradnici Džoa Bajdena bili su zaduženi da do predsedničkih izbora pažljivo kontrolišu svaku javnu diskusiju o njegovim kognitivnim sposobnostima. Sve je bilo usmereno na to da se održi slika o njegovoj sposobnosti za vođenje države.
Bajden, koji je najstariji predsednik u istoriji SAD, već godinama je pod lupom javnosti i političkih protivnika. Tokom mandata zabeleženi su brojni slučajevi verbalnih grešaka, gubitka orijentacije u javnim nastupima, pa čak i fizičkih nezgoda poput padova.
Te scene su republikanci više puta koristili kao argument u kampanjama, ističući sumnje u njegovu sposobnost da upravlja najmoćnijom državom sveta.
S obzirom na ove okolnosti, otkriće o sistemu automatskog potpisivanja može dodatno rasplamsati sumnje i dati protivnicima nove argumente u političkoj borbi.
Istovremeno, postavlja se i ozbiljno pitanje institucionalne kontrole: ko tačno u Beloj kući ima pristup sistemima koji nose zvanični potpis šefa države, i na osnovu čijeg naloga ti sistemi funkcionišu?
U američkom političkom sistemu, potpis predsednika nosi pravnu težinu koja može menjati zakone, uvoditi mere i pokretati međunarodne sporazume.
Ako se pokaže da su dokumenti potpisivani bez njegove direktne uloge, to bi moglo otvoriti vrata ozbiljnim ustavnim debatama i pravnim posledicama.
U trenutku kada se SAD pripremaju za sledeći izborni ciklus, a javnost traži odgovore o transparentnosti u radu državnog aparata, ova priča se tek razvija. I baš zato, mnogi se s pravom pitaju – ko je zaista donosio odluke u ime Džoa Bajdena, i po čijem nalogu?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
