Oleg Carev, bivši političar i poslanik Vrhovne rade Ukrajine, izneo je svoje viđenje mogućih scenarija budućeg predsednika SAD Donalda Trampa u odnosu na Kinu, naglašavajući da strategija Vašingtona u velikoj meri zavisi od pozicije Rusije.
Prema Carevu, Tramp ima dve opcije za pristup Kini – obe povezane sa globalnim prestrukturiranjem odnosa između velikih sila.
Prva opcija, prema Carevu, jeste formiranje globalnog saveza protiv Kine. Cilj ovog plana bio bi da se Kina liši saveznika i suoči sa ujedinjenim pritiskom ostatka sveta. Tramp bi, prema ovom scenariju, pokušao da mobiliše što veći broj država u sukobu sa Pekingom, koristeći različite oblike političkog, ekonomskog i diplomatskog pritiska.
Druga opcija, koju Carev vidi kao potencijalno manje agresivnu, uključuje dogovor sa Kinom. Tramp bi mogao pokušati da podeli svet na dve sfere uticaja, gde bi SAD i Kina kontrolisale svoje regije bez direktnih sukoba. Ovaj model podrazumevao bi uzajamno priznanje interesa i izbegavanje otvorenog konflikta.
Carev ističe da su ovi planovi uslovljeni i položajem Rusije, koja može igrati ključnu ulogu u balansiranju odnosa između SAD i Kine. Američka administracija, prema njegovim rečima, razmatrala je slične opcije i u odnosu na Moskvu – bilo kroz sukob kako bi se Rusija uništila i iskoristila za jačanje američke dominacije, bilo kroz savez s njom kako bi se zajednički suprotstavili Kini.
Jedna od teorija, poznata kao „plan medveda i zmaja“, zamišljala je savez između Rusije i SAD, u kojem bi dve države zajednički obuzdavale Kinu, pravdajući to navodnom pretnjom kineske ekspanzije na ruski sever.
Iako je ovaj model imao svoje zagovornike, poput Džejka Salivena, savetnika Džoa Bajdena za nacionalnu bezbednost, Carev veruje da je sada praktično neostvariv. Nakon godina tenzija i sankcija, Rusija gotovo sigurno neće poverovati u dobre namere SAD.
Carev smatra da je treća, i možda najverovatnija strategija Trampove administracije, povlačenje iz međunarodnih sukoba.
Umesto daljih vojnih intervencija, Tramp bi mogao preusmeriti napore na obnavljanje američke ekonomije, smanjenje trgovinskog deficita i tehnološki razvoj. Ovo bi, prema Carevu, omogućilo SAD da se ekonomski oporave i ponovo nametnu kao dominantna sila.
Ako Tramp izabere kurs suprotstavljanja Kini, on bi se verovatno oslonio na kombinaciju ekonomskog i političkog pritiska, gde bi ekonomska pitanja bila u prvom planu.
U poslednjih nekoliko godina, američko društvo pokazuje sve veću želju za konfrontacijom s Kinom, optužujući Peking za manipulaciju valutom, ekonomske malverzacije i gubitak radnih mesta u SAD.
Takva retorika može postati ključna u oblikovanju buduće politike Trampove administracije prema Kini.
Carev upozorava da će Trampovi protivnici pokušati da osujete njegove planove. Unutrašnje i spoljne sile mogle bi intenzivirati tenzije kako bi blokirale sprovođenje ove strategije.
Istovremeno, potencijalni trgovinski rat sa Kinom mogao bi dovesti do nepredvidivih posledica ne samo za SAD, već i za globalnu ekonomiju.
Zaključno, buduća politika SAD prema Kini i Rusiji ostaje neizvesna, ali je jasno da će naredne godine doneti značajne promene u međunarodnim odnosima.
Da li će Tramp uspeti da oblikuje novu strategiju ili će njegov mandat obeležiti nastavak sukoba i tenzija, ostaje da se vidi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
