[adsenseyu2]
Oduvek je bilo ljudi koji su sledili učenja koja su bila izrugivana od strane naučne zajednice, uglavnom sa dobrim razlogom. Međutim to ne znači da njihova kvazi-nauka nema nimalo smisla. Iako su osnove nauke ustaljene, neke besmislene tvrdnje donose nešto korisno za nauku i svet uopšte.
KINESKI ALHEMIČARI SU OTKRILI BARUT
Alhemija je sada mrtva kvazi-nauka koja je pokušala da otkrije način za stvaranje kamena mudrosti. Ona je bila cenjena od pohlepnih ljudi i onih koji nisu umeli da se nose sa svojom smrtnosti.
Ovo otkriće bi svom vlasniku navodno podarilo večitu mladost i besmrtnost, kao i mogućnost da bilo koji metal pretvori u zlato. Uprkos tome što ne postoji mnogo smisla u ovim željama, mnogi ljudi su proveli veći deo svog života sledeći ovaj neostvarivi san. Među njima su i kineski alhemičari koji su došli do korisnog otkrića u potrazi za magičnim moćima.
Dok su se zavaravali da će čudnim eksperimentima stvoriti tu jedinstvenu kombinaciju, kineski alhemičari su slučajno stvorili barut. Recept se brzo proširio po svetu preko alhemičara iz raznih država.
Pre nego što je iko shvatio koliki potencijal poseduje barut za izradu oružija, njega su koristili za lečenje kožnih bolesti i teranje gamadi pomoću dima.
Kao što izreka kaže gde ima dima, ima i vatre, koja je nastala ne mnogo pošto je ovaj izum počeo da se koristi za vatromet. Nažalost, za svakog ko bi bio na pogrešnoj strani topa, ljudi koji su bili dobri u ubijanju su shvatili da bi barut mogao da se koristi kao eksploziv koji bi efikasno ubijao.
[adsenseyu1]
POTRAGA ZA VANZEMALJCIMA UNAPREĐUJE ASTRONOMIJU I FIZIKU
Proučavanje gigantskog i tajanstvenog kosmosa je samo ostvarilo postavljanje mnogih drugih pitanja. Prvo i osnovno pitanje je to da li smo sami u svemiru.
Iako nismo dobili konačan odgovor, astronom Persival Lovel se potrudio da dokaže postojanje vanzemaljskog života. On veruje da je Mars bio pun kanala za prenos vode koje su morali da naprave inteligentna bića.
Lovel je najveći deo života sledio ovaj san, trudeći se da napravi što bolju kartu Marsa pišući brojne knjige o ovome. Iako njegove teorije o kanalima nisu bile istinite, promenile su astronomiju i inspirisale rad u fizici.
U Lovelovom vremenu naučnici su pročavali planete samo u svrhu toga kako su one uticale jedna na drugu svojim položajem i gravitacionom silom. U svojim pokušajima da dokaže postojanje života na Marsu, Lovel je izmislio novo polje nauke pod nazivom „planetologija“.
Ovaj naziv se koristi u nekim savremenim principima astronomije samo što je više usmeren na „šminkanje“ atmosfera nekih planeta. Ovo je nešto što mi uzimamamo zdravo za gotovo kao deo učenja o planetama, ali je u njegovo vreme bilo revolucionarno.
Da bi sproveo istraživanja, on je stvorio jednu od prvih opservatorija na planeti. Dok je opservatorija bila izgrađena prvobitno za potrebe učenja o Marsu, Lovel je došao do još jedne teorije da u Sunčevom sistemu postoji još udaljenija planeta od Neptuna.
On i njegovo osoblje su proveli godine u potrazi za njom, da je godinama kasnije, jedan naučnik pronašao Pluton koristeći Lovelovu opservatoriju.
Lovelovi radovi i njegova tvrdnja o postojanju vanzemaljskog inteligentnog života su takođe uticali na svet fizike. Prema Karlu Saganu, veliki fizičar Robert Godard je bio inspirisan Lovelovim radom dok je pohađao njegova predavanja. On je kasnije postao otac moderne raketne nauke.
[adsenseyu4]
ATOMSKI SAT JE POKUŠAJ PERPETUM MOBILE
Budući da su zakoni termodinamike sastavljali amortizer na večitim teorijama pokreta, ideja je potisnuta od strane kućnih pronalazača koji su verovatno stvarali male eksplozije u svojim garažama.
Ipak da se vratimo nazad pre nego što je nauka osporila tvrdnju da je moguće stvoriti mašinu koja bi neprekidno radila bez novog unosa energije. Mnogi inteligentni ljudi su pokušavali da naprave perpetum mobile. Nijedan od ovih pokušaja nije bio uspešan, ali to ne znači da su naučnici gubili vreme.
Atomski sat koji je izumeo Žan-Leon Ruter nije bio pravi perpetum mobile uređaj, ali je bio veoma blizu toga. Sat je pokretan uz pomoć male kapsule koja sadrži tečnost i gasove.
Ova mešavina se širila pomoću najmanjih varijacija u temperaturi i pritisku, čak je jedan stepen razlike mogao da pokreće sat danima, omogućavajući da sat ostane bez drugog izvora napajanja.
Prvobitno je korišćena živa, ali kad je postalo jasno koliko je živa opasna počelo je korišćenje etil-hlorida. Kako je sat zahtevao minimalne promene u temperaturi da bi radio, on nije bio istinski perpetum mobile, ali je i dalje bio veoma genijalan. Sa temperaturnim promenama u prosečnoj sobi sat bi mogao neprekidno da radi i da ostane prilično precizan.
FRENOLOGIJA JE POMOGLA DA BOLJE RAZUMEMO NEUROLOGIJU
Frenologija je arhaična nauka koja tvrdi da se naš mozak sastoji od modula koji variraju u veličini u zavisnosti od iskorišćenosti i genetskih uticaja.
Teorija smatra da se lobanja savršeno obavija oko mozga, pa ispitivanje udubljenja navodno uvećanih delova lobanje neke osobe kroz njihovu kožu bi mogla odrediti osobine te ličnosti i koliko je ta osoba inteligentna.
[adsenseyu1]
Frenolozi imaju nesrećnu naviku da koristeći svoju pseudo-nauku tvrde da su beli evropljani najpametniji i u svemu najbolja rasa. U ovo je veoma teško poverovati, a ta teorija je na kraju diskreditovana kada smo počeli bolje da razumemo ljudski mozak. Ipak, uprkos svojoj sramotnoj istoriji frenologija nam je pomogla da bolje razumemo neurologiju.
Iako je frenologija prava besmislica, to je bio korak u pravom smeru u tadašnjem vremenskom periodu. Kada je frenologija prvi put predložena kao glavna teorija, mnogi naučnici nisu verovali u mentalne i emocionalne funkcije koje se nalaze u mozgu, ili su mislili da mozak obavlja samo deo tih funkcija.
Frenologija je bila prva nauka koja je snažno stajala iza toga da mozak obavlja sve emotivne i mentalne funkcije. Ovo je motivisalo naučnike da napreduju u proučavanju mozga, a zatim su dokazali da frenologija greši.
ASTRONOMIJA JE NASTALA IZ ASTROLOGIJE
Astrologija se danas čak ne smatra ni pseudo-naukom, jer zaista nije ništa do maglovit pokušaj nauke koji je postavljen u isti kalup kao što su hiromantija i drugi psihički fenomeni.
Pre jednog veka su mnogi još uvek mislili da je zemlja centar univerzuma i astrologija je bila još uvek popularna. Tada je proučavanje zvezda smatrano podjednako važno za predviđanje budućnosti kao i za izradu navigacijskih karata. U stvari, mnogi naučnici veruju da je ljubav prema astrologiji bila vozilo kojim je znanje o astronomiji brzo prešlo iz jedne kulture u drugu.
Ove dve stvari su dugo bile jedno te isto, dok se napokon nije dokazalo da je astrologija besmislica. Hiparh, Ptolomej i duge važne osobe koje su razumele astronomiju, shvatali su njenu manje inteligentnu rođaku veoma ozbiljno, što je bilo veoma bitno. Ako ne zbog pokušaja da se predvidi budućnost, onda zbog toga što astronomija nikad ne bi toliko napredovala da nisu tako radili.
TEORIJA O FLOGISTONU NAM JE POMOGLA DA BOLJE RAZUMEMO GASOVE
Vratimo se nazad u doba kada nismo razumevali takve stvari, kada su naučnici pokušavali da objasne zašto i kako stvari gore. Oni su došli na ideju jednog elementa zvani flogiston, koji se nalazio u svim zapaljivim materijama čije je gorenje izazivao.
Kada bi materija izgorela to bi značilo da je sav flogiston koji se nalazio u njoj nestao, a ona je smatrana “deflogistoniranom.” Teorija je počela da propada kada su neki metali povećavali svoju masu nakon “deflogistoniranja.” I pored toga što nam ovo sada deluje kao bizarna istorijska nastranost, flogiston je naučnicima pomogao da krenu u pravom smeru.
Nakon što je pokazao da teorija o flogistonu ima malo smisla, Jozef Pristli je postao prva osoba koja je identifikovala kiseonik. Prema staroj teoriji kiseonik je jednostavno “deflogistoniran” vazduh koji je osiromašen bez vodonika sa svojim pratiocem flogistonom.
Ovo nam sada izgleda neverovatno glupo, ali eksperimenti koji su nam dali razumevenje kiseonika, vodonika, oksidacije i sagorevanja, tada nisu mogli biti izvedeni za one koji su želeli da razumeju nedostatke u teoriji o flogistonu.
HIPNOZA JE DOVELA DO NOVIH METODA LEČENJA BOLA I BOLESTI ZAVISNOSTI
Shvatanje hipnoze je često pogrešno, čak i od strane onih koji tvrde da je praktikuju. Ove zablude su pothranjene tv kanalima u filmskim scenama koje predlažu da koristite hipnozu da bi ste nekog doveli u stanje transa pomoću kojeg biste ga naterali da uradi bilo šta, a da se nakon buđenja toga ne seća.
Naučnici sada znaju da su osobe pod hipnozom polu-budne i da ih niko ne može naterati da urade ono što ne rade u normalnim okolnostima. Ipak, hipnoza nam pruža koristne trikove, mada ne one na koje oni misle.
Najveća zabluda hipnoze je ideja sugestije. Dok je hipnoza na neki način stanje sugestije, osoba još uvek poseduje samokontrolu. Hipnoza sesija sa terapeutom osobu vodi kroz postupak na koji je ona sama pristala i samo-hipnoza može biti podjednako efikasna ako znate kako treba da je izvedete.
Ovaj oblik hipnoze ima realne, medicinske aplikacije. On pomaže ljudima da prevaziđu bol i narkomaniju. Naravno, ukoliko ovisnik ne želi da prestane, hipnoza mu ne može pomoći, ali je dalje važna u svim tretmanima lečenja.
AROMATERAPIJA I BORBA PROTIV MIKROBA
Iako mnogi ljudi misle da se aromaterapija zasniva na potpunom izlečenju bolesti na osnovu mirisanja nečega, to nije tako. Aromaterapija često podrazumeva primenu eteričnih ulja iz biljaka ili samih biljaka na koži.
Upotreba koncentrovanog ulja može često izazvati iritaciju, pa se često koristi sa nosačima kao što su kokosovo ili maslinovo ulje. Iako ne postoji dokaz da će jednostavno mirisno ulje učiniti ništa više od toga osim da uživate u prijatnom mirisu, studije o efektma ulja su bile više nego obećavajuće.
Naučnici koji su proučavali eterično ulje lavande su dokazali da može biti efikasno antibakterijsko sredstvo. Druge studije ulja lavande su pokazale da ima anti-fungalna svojstva, kao i moguće anti-inflamatorno sredstvo.
Još jedno važno ulje kojem je posvećeno mnogo pažnje kako od aromaterapista tako i od strane ozbiljnih naučnika je ulje od čajevog drveta. Studije o efikasnosti ulja od čajevog drveta su nam pokazale da ima slične osobine u borbi protiv mikroba kao i lavandino ulje.
Istraživači koji sprovode ove studije veruju da će ulje od čajevog drveta postati važan faktor u borbi protiv mikroba koji su sve otporniji na današnje antibiotike.
STUDIJE O LUNARNOM UTICAJU PRUŽAJU NAM NOVI UVID O CIRKADIJANOM RITMU
Lunarni efekat je rašireno mišljenje da mesečevi ciklusi utiču na ljudsko ponašanje. Nažalost, za one koji ozbiljno veruju u ovu teoriju, bezbroj dokaza tvrdi da je ovo besmislica.
Međutim, većina ovih studija je opterećena lošom metodologijom, a ideja o mesečevom uticaju na ljudsko ponašanje nije u potpunosti bez osnova.
U švajcarskoj studiji koja je počela da se sprovodi pre više od deset godina i koja je trajala više od tri godine, ispitivane su navike spavanja 33 ljudi.
Studija je obuhvatala redovno putovanje u laboratoriju za snove koje je trebalo da nam pomogne da bolje shvatimo san na jednostavniji način. Prema rečima jednog od istraživača, oni su se našli u baru za vreme punog meseca posle nekoliko godina i odlučili da podele utiske.
Ono što su otkrili je da u noćima oko punog meseca ljudi imaju sklonost da spavaju nekoliko minuta duže i da ležu dvedesetak minuta ranije nego uobičajeno.
Ispitanici nisu bili u laboratoriji svake noći, tako da naučnici nisu mogli da testiraju sve ispitanike tokom svakog lunarnog ciklusa, ali nam rezultati pružaju zanimljiv uvid. Iako nam je potrebno još testova da bi smo shvatili kako ovo funkcioniše, izgledi nam ukazuju da naši biološki satovi rade na osnovu ciklusa sunca i meseca.
BERMUDSKI TROUGAO JE INSPIRISAO MIT O METAN HIDRATU
Iako je primamljivo da verujemo da je Bermudski trougao neko magično mesto gde počivaju misterije, to jednostavno nije istina. Mnoge iscrpne studije nisu nam ukazale ni na šta neobično što se tamo dešava.
Iako je bilo dokumentovanih nestanaka u ovoj oblasti, broj incidenata nije ništa veći nego u drugim delovima okeana. Uprkos zabinutim naučnicima, geografima, političkim administratorima, Bermudski trougao nije neobično mesto. Bez obzira na to, trougao je inspirisao istraživanja koja su donela neke korisne informacije.
Sve je počelo od biohemičara Ričarda MekIvera. On je za mit o Bermudskom trouglu čuo u ranim 1960-im, i to mu je probudilo doživotnu radoznalost.
Znao je da su poprilično velike količine metan-hidrata, koji smo počeli da razumemo 1970. godine, pronađene u blizini trougla. Ovi hidrati ponekad pobegnu i formiraju mehur gasa koji naraste blizu površine.
To je dovelo do toga da MekIver predloži teoriju da su ove erupcije bile uzrok mnogih neobjašnjivih brodskih i avionskih nestanaka u ovoj oblasti.
Teoretski, erupcija metan-hidrata blizu površine verovatno može da izazove probleme sa elektronikom, što sasvim dobro pokriva čitav niz misterioznih pitanja.
Nedavno, naučnici su proučavali ovu dve decenije staru teoriju, da bi utvrdili da li metan-hidrat zaista može da izazove takve probleme. Oni su otkrili da ako se brod nađe na pogrešnom mestu za vreme erupcije metan-hidrata, on može da potone za veoma kratko vreme.
Oni takođe veruju da ako nastavimo da proučavamo ovaj efekat, u budućnosti možemo izbeći ovakve nesreće.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
