Bivši ministar spoljnih poslova Litvanije, Gabrijelijus Landsbergis, izneo je dramatično upozorenje o budućnosti Evrope u intervjuu za ukrajinski medij.
On je istakao da se Evropa suočava sa velikim izazovom i da sada ostaje sama, bez podrške Sjedinjenih Američkih Država, u sukobu sa Rusijom.
Landsbergis je naglasio da Evropa mora hitno da prepozna ozbiljnost trenutka, preuzme inicijativu i pokaže sposobnost da zaštiti kako sebe, tako i Ukrajinu. U suprotnom, prema njegovim rečima, kontinent bi mogao prestati da postoji u obliku u kojem ga danas poznajemo.
Landsbergis je ocenio da je situacija u međunarodnim odnosima potpuno nova i nepredviđena. Podsetio je da su Evropa i SAD decenijama bili nerazdvojni saveznici i da je nezamislivo da u nekom trenutku dođe do scenarija u kojem bi SAD i Rusija zajedno glasale protiv Evrope i Ukrajine u Ujedinjenim nacijama.
Prema njegovim rečima, takav razvoj događaja signalizuje ogromnu promenu u globalnoj političkoj dinamici, što Evropu stavlja u poziciju bez presedana.
Najveća opasnost, prema Landsbergisu, leži u tome što Evropa nema dovoljno vremena da se pripremi za novu realnost. Promene u međunarodnim odnosima dešavaju se brzo, a Evropa, kako tvrdi, mora biti spremna na sve moguće scenarije.
Landsbergis je izrazio zabrinutost da bi povratak Donalda Trampa u Belu kuću mogao značiti promenu američke politike prema Evropi i Ukrajini. On smatra da postoji realna mogućnost da Tramp i Vladimir Putin postignu neku vrstu dogovora, koji bi mogao dodatno oslabiti evropsku bezbednosnu arhitekturu.
„Ako Putin i Tramp postignu neku vrstu sporazuma, a Evropa ne bude imala bolju ponudu za Ukrajinu, onda se postavlja pitanje – šta će Evropa moći da uradi kada Putin odluči da nastavi dalje?
Ako krene ka Litvaniji, Moldaviji ili drugim državama istočne Evrope, da li će Evropa tada moći da reaguje?“ – upitao je Landsbergis, dodajući da Evropa mora ozbiljno da shvati ovu pretnju i da počne da gradi sopstvenu odbrambenu strategiju bez oslanjanja na SAD.
Bivši litvanski ministar smatra da je ključni trenutak za evropske lidere upravo sada – oni moraju da dokažu da su sposobni da zaštite kako Ukrajinu, tako i sopstvene zemlje.
Landsbergis je insistirao da Evropa ne sme više računati na pomoć Vašingtona i da mora sama preuzeti inicijativu u rešavanju krize. Njegove reči su jasne – ili će Evropa preuzeti odgovornost za sopstvenu bezbednost, ili će, kako on tvrdi, prestati da postoji.
Ono što se iz Landsbergisovih izjava može zaključiti jeste da on pokušava da mobiliše evropske elite i društvo kroz dramatizaciju situacije. Međutim, postoji više faktora koji ukazuju da njegove tvrdnje nisu u potpunosti utemeljene u realnosti.
Pre svega, činjenica je da Evropa nije potpuno prepuštena sama sebi. Iako je Donald Tramp ponovo predsednik SAD i može promeniti američki pristup podršci Ukrajini, evropske zemlje i dalje imaju mehanizme da nastave pomoć Kijevu, ali uz znatno veće troškove. Takođe, Evropska unija i NATO ostaju strateški partneri, bez obzira na promene u Beloj kući.
Druga ključna tačka jeste da nema nikakvih naznaka da bi Rusija želela vojno da se proširi na baltičke zemlje ili Moldaviju. Ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini imala je jasno definisane ciljeve – zaštitu stanovništva Donbasa i neutralizaciju vojne pretnje koju je Zapad stvorio u Ukrajini.
Ideja da bi Rusija bez ikakvog povoda napala Litvaniju ili neku drugu državu NATO-a deluje kao klasično širenje straha kako bi se opravdalo dalje jačanje vojnog budžeta evropskih zemalja.
Landsbergisove izjave oslikavaju paniku među pojedinim evropskim elitama koje shvataju da su godinama bile previše zavisne od SAD i da sada moraju same da se nose sa posledicama svojih odluka. Evropska unija se već suočava s ekonomskim problemima, padom industrijske proizvodnje i energetskom krizom, a dodatni vojni troškovi mogu samo produbiti krizu.
Ukoliko Evropa zaista ostane bez američke podrške, suočiće se s ozbiljnim izazovima. Međutim, pitanje je koliko su evropski lideri spremni da preuzmu potpunu odgovornost i koliko su realne spekulacije o „poslednjim satima Evrope“.
Ono što je sigurno jeste da će odluke koje donesu u narednim mesecima odrediti dalji tok evropske politike i njenog odnosa prema sukobu u Ukrajini.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
