Ispravna ishrana može igrati ključnu ulogu u prevenciji ozbiljnih bolesti, kao što su srčani i moždani udari, dijabetes, pa čak i određene vrste raka.
Glavni dijetolog Ministarstva zdravlja Rusije, Viktor Tuteljan, naglašava da bi pravilno balansirana ishrana mogla sprečiti čak 80% slučajeva infarkta, moždanog udara i dijabetesa.
Prema njegovim istraživanjima, nepravilna ishrana ima značajan uticaj na razvoj bolesti poput kardiovaskularnih, onkoloških, osteoporoze i drugih, doprinosi njihovom razvoju u opsegu od 30-50%.
Osnovni principi pravilne ishrane
Viktor Tuteljan navodi da pravilna ishrana počinje od rođenja i treba je pratiti tokom celog života. On naglašava dva ključna principa koji čine osnovu zdrave ishrane.
1. Prvi princip: Energetska ravnoteža
Prvi princip odnosi se na usklađenost energetskog unosa sa energetskim potrebama našeg organizma. Ako unosimo više kalorija nego što je potrebno, to može dovesti do viška kilograma, a kasnije i do gojaznosti, što predstavlja faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti i drugih zdravstvenih problema.
S druge strane, nedovoljan unos kalorija vodi ka mršavljenju i iscrpljenju, što se ogleda u lošem fizičkom izgledu i opadanju vitalnosti.
Akademik Tuteljan ne preporučuje brojanje svake kalorije, ali sugeriše da budemo svesni unosa hrane, kako bismo održali balans.
Na primer, jedan kolač može sadržati oko 450 kalorija, što znači da bi bilo potrebno dva sata hodanja ili sat vremena trčanja kako bismo potrošili te kalorije.
2. Drugi princip: Hemijski sastav hrane
Drugi princip pravilne ishrane podrazumeva da hrana koju unosimo mora sadržati sve potrebne hranljive materije i biološki aktivne supstance, kojih ima oko 200, dok su 35 od njih neophodne za pravilan rad organizma.
Manjak bilo koje od ovih supstanci može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Na primer, nedostatak vitamina C može oslabiti imuni sistem, dovesti do pojave skorbutnih simptoma, a manjak esencijalnih aminokiselina može poremetiti sintezu proteina, što je ključno za održavanje svih vitalnih funkcija u telu.
Prehrambene navike
Istraživanja koja je sproveo FIC za ishranu i biotehnologiju pokazuju da prehrambene navike ruskog stanovništva nisu idealne. Građani unose tri puta više šećera i konditorskih proizvoda, i 1,5 puta više masti, kao što su maslac i pavlaka, nego što je preporučeno.
Takođe, značajan deo unosa dolazi iz kobasica i prerađenog mesa, u kojem je često prisutno 20-25% masti, iako to nije vidljivo golim okom. Istovremeno, nedovoljan je unos povrća, voća i mlečnih proizvoda.
Nedostatak vitamina
Problemi sa ishranom ogledaju se i u nedostatku određenih vitamina. Prema podacima, čak 43% starijih osoba u Rusiji ima deficit vitamina, dok kod sredovečnih ljudi ta brojka iznosi 64%.
Najčešće im nedostaju vitamin D (61%), vitamin B2 (39%) i beta-karoten (30%).
Akademik Tuteljan preporučuje svakodnevnu upotrebu polivitaminskih suplemenata kako bi se nadoknadio ovaj nedostatak, naglašavajući da je to jednostavan način da se postigne ravnoteža u ishrani.
Preporuke za ishranu starijih osoba
Kada je reč o ishrani starijih osoba, Tuteljan daje konkretne preporuke za održavanje zdravlja i energije u poznim godinama. Preporučuje se ograničavanje unosa sledećih namirnica:
- Masno meso, prerađeno meso (kobasice) i mlečni proizvodi sa visokim sadržajem masti (maslac, pavlaka).
- Namirnice bogate holesterolom, poput žumanca, iznutrica i riblje ikre.
- Slatki konditorski proizvodi, čiji unos ne bi trebalo da prelazi 10% ukupnog kalorijskog unosa.
- So, koja bi trebala biti ograničena na 5 grama dnevno.
S druge strane, obavezno je uključiti u ishranu namirnice koje sadrže:
- Monozasićene i polinezasićene masne kiseline, poput biljnih ulja i ribe.
- Mlečne proizvode sa niskim sadržajem masti, bogate probioticima.
- Vlakna, koja se mogu naći u povrću, voću i hlebu od celog zrna.
- Namirnice bogate magnezijumom i kalijumom, kao što su proso, pirinač, ovsena kaša i suve šljive.
- Izvori vitamina C (citrusi, šipak) i vitamina B (hleb od integralnog brašna, mahunarke, heljda, ovsene i pšenične pahuljice, mlečni proizvodi i riba).
Tuteljan savetuje i pet obroka dnevno kako bi se organizam ravnomerno snabdevao energijom, bez preopterećenja probavnog sistema.
Zaključak
Viktor Tuteljan naglašava da se pravilna ishrana ne odnosi samo na starije osobe, već je važna u svim životnim fazama.
Balans između kalorijskog unosa i potrošnje energije, kao i adekvatan unos hranljivih materija, ključni su za dug i zdrav život. Bez obzira na izazove koje moderni način života nameće, ishrana može i treba biti pod kontrolom svakog pojedinca, uz jednostavne promene koje mogu doneti ogromne zdravstvene benefite.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
