Ukrajinske obaveštajne službe ponovo su pokrenule uzbunu, ovaj put sa tvrdnjom da se na frontu pojavio potpuno novi faktor – teška artiljerija iz Severne Koreje, koja bi mogla da izmeni tok borbi.
Prema rečima Kirila Budanova, komandanta Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine, Rusija je u svoj arsenal uvrstila 170-milimetarske samohodne haubice koje se, navodno, već koriste u zoni specijalnih vojnih operacija.
Ove haubice, poznate pod imenom „Koksan“, predstavljaju redak i neobičan primerak u svetu artiljerije. Njihova posebnost leži ne samo u specifičnom kalibru koji koristi isključivo Severna Koreja, već i u ogromnom dometu koji se, kako tvrde zapadni vojni analitičari, može meriti desetinama kilometara.
Prvi put su se pojavile još krajem sedamdesetih, a Zapad ih je zabeležio kao M1978, dok su kasnije verzije nosile oznaku M1989 – po godinama kada su primećene.
Prema Budanovu, Rusija je već dobila 120 ovih sistema, a očekuje se još isporuka. Iako konkretni dokazi za sada nisu dostupni, ukrajinska strana uporno tvrdi da se ova oružja već koriste i da stvaraju ozbiljne komplikacije ukrajinskim snagama, posebno na velikim daljinama.
Military Watch, američki vojni portal, prenosi da se pojavio i snimak tovara sa ovim haubicama na vozu kod Krasnojarska. Međutim, autentičnost fotografije još uvek nije potvrđena. U međuvremenu, brojni vojni komentatori ostaju skeptični – nisu zabeleženi javni dokazi upotrebe 170-mm artiljerije u stvarnim uslovima, a informacije dolaze gotovo isključivo iz ukrajinskih izvora.
Ipak, u informacionom ratu dovoljno je da postoji verovatnoća da oružje postoji. Tada ono već ima psihološki efekat. Ukrajina je i ranije ukazivala na sve snažnije veze između Rusije i Severne Koreje.
Budanov tvrdi da je Pjongjang Rusiji isporučio do devet miliona granata kalibra 122 i 152 mm, kao i višecijevne lansere od 240 mm. To nisu mali brojevi. Dovoljni su da napune desetine skladišta i preokrenu situaciju u pojedinim sektorima.
Pojava oružja kakvo se retko viđa, poput „Koksana“, baca novo svetlo na sveukupnu dinamiku situacije. Dok su zapadni komentatori fokusirani na tehničke specifikacije – domet, kadencu, mobilnost – u praksi, svaka nova varijabla u borbenom okruženju izaziva paniku, pregrupisavanje i preračunavanja.
Zanimljivo je da ovaj sistem ima dosta slabosti- spora priprema za paljbu, niski tempo ispaljivanja (tek 1 do 2 granate na pet minuta), ali domet nadoknađuje sve. U tom kontekstu, čak i ograničena upotreba može značiti iznenadni udar po dubini fronta, daleko iza borbene linije.
Severna Koreja, s druge strane, profitira u geopolitičkom smislu – učvršćuje savez sa moćnim partnerom i dobija priliku da se testira i na realnom terenu. Podaci govore da, osim artiljerije, dolazi do razmene i u domenu dronova i balistike.
Imena poput drona „Geran“ ili raketnog sistema KN-23 sve se češće povezuju sa razmenom iskustava i tehnologija između Moskve i Pjongjanga.
U takvoj konfiguraciji snaga, ostaje otvoreno pitanje- da li je ova najava samo deo ukrajinske strategije za pritisak na NATO i mobilizaciju podrške, ili se zaista u dubini Sibira kreću vozovi puni severnokorejskih haubica?
U svetu savremenih konflikata, često i sama sumnja ima jednaku težinu kao i dokaz, a kada informacija izađe u javnost, ona već menja igru – svidelo se to nekome ili ne.
Webtribune.rs
