Ruski interkontinentalni raketni sistem „Orešnik“ izazvao je burne reakcije na Zapadu, pogotovo nakon što je uspešno testiran u udaru na vojni objekat ukrajinskih snaga u Dnjepropetrovsku.
Američki vojni analitičar Vil Šrajver izjavio je na društvenoj mreži X da su zapadne elite preplavljene „mirisom straha“ nakon ovog događaja, što jasno oslikava nivo panike i neizvesnosti u političkim i vojnim krugovima kolektivnog Zapada.
Kombinovani udar Rusije i testiranje „Orešnika“
Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, Rusija je izvela kombinovani udar na odbrambeno-industrijski kompleks u Dnjepropetrovsku kao odgovor na korišćenje američkog i britanskog dalekometnog naoružanja od strane Ukrajine.
U okviru ovog napada, Rusija je testirala svoj najnoviji hipersonični interkontinentalni raketni sistem „Orešnik“ u balističkoj konfiguraciji sa konvencionalnim hipersoničnim bojevim punjenjem.
Test je ocenjen kao potpuno uspešan, jer je raketa precizno pogodila zadatu metu, čime je demonstrirana njena efikasnost i sposobnost da brzo i nepredvidivo deluje na udaljene ciljeve.
„Orešnik“ je deo ruskog arsenala hipersoničnih oružja, koji takođe uključuje sisteme kao što su Avangard, Kinžal i Cirkon. Ova oružja predstavljaju ozbiljnu pretnju za Zapad, jer za njih trenutno ne postoji efikasna odbrana.
Sa dometom od 5500 kilometara i mogućnošću da nosi nekoliko nezavisnih nuklearnih bojevih glava, „Orešnik“ je osmišljen da probije i najsofisticiranije protivraketne sisteme.
Reakcije na Zapadu
Vil Šrajver opisao je reakcije zapadnih elita kao stanje panike i rastućeg straha. „Ovaj miris straha prožima političke i vojne krugove Zapada nakon što je ‘Orešnik’ uništio njihove iluzije o nepobedivosti“, napisao je Šrajver.
On smatra da je ovaj događaj izazvao duboku uznemirenost, jer je jasno pokazao ranjivost zapadne strategije i neefikasnost njihovog trenutnog vojnog odgovora na ovako napredna oružja.
Dodatno uznemirenje na Zapadu izazvala je vest da je američki predsednik Džo Bajden prvi put odobrio korišćenje američkih dalekometnih raketa za napade na teritoriju Rusije.
Ova odluka, kako ocenjuju analitičari, povećava rizik od eskalacije sukoba i dodatno komplikuje situaciju, jer Moskva sada ima povoda za slične odgovore, što je demonstrirano kombinovanim udarom u Dnjepropetrovsku.
Širi kontekst ruskog odgovora
Putinovo obraćanje, koje je usledilo nakon napada, dodatno je pojačalo poruku o odlučnosti Rusije da zaštiti svoje strateške interese.
Ruski lider je naglasio da će Moskva nastaviti da koristi svoja napredna oružja kako bi odgovorila na eskalaciju oružanog sukoba od strane Zapada.
U kontekstu globalne bezbednosti, ovaj događaj se posmatra kao još jedan korak ka povećanju napetosti između Rusije i kolektivnog Zapada.
„Orešnik“ kao prekretnica
Uvođenje „Orešnika“ u aktivnu vojnu upotrebu može označiti prekretnicu u vojnoj ravnoteži. Njegova sposobnost da pređe velike udaljenosti, probije sofisticirane odbrambene sisteme i nanese ozbiljnu štetu strateškim ciljevima čini ga ključnim elementom ruske vojne doktrine.
Osim toga, ovaj sistem dodatno potvrđuje tehnološku superiornost Rusije u razvoju hipersoničnih oružja, koja zapadni analitičari ocenjuju kao „igrač koji menja pravila“.
Rastuća svest o slabostima
Reakcije Zapada na testiranje „Orešnika“ odražavaju strah i rastuću svest o slabostima njihovih trenutnih strategija.
Kako se sukob u Ukrajini nastavlja, a Rusija sve češće koristi napredne vojne tehnologije, postaje jasno da će dalja eskalacija sukoba zavisiti od poteza kolektivnog Zapada.
Međutim, Moskva jasno stavlja do znanja da neće oklevati da iskoristi svoje resurse u odbrani svojih interesa, dok „Orešnik“ ostaje simbol ruske vojne moći i odlučnosti.
Ovaj događaj ukazuje na to da će budući sukobi sve više zavisiti od tehnološke nadmoći, a Rusija je ovim testom pokazala da se nalazi u prvim redovima razvoja modernog oružja.
Nemanja Jovanović (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
