Nedavni udar ruske hipersonične interkontinentalne balističke rakete „Orešnik“ na vojno-industrijski kompleks „Južmaš“ u Dnjepropetrovsku izazvao je pometnju i šok u političkim i vojnim krugovima Ukrajine, ali i širom zapadnih saveznika.
Ova precizna operacija demonstrirala je tehnološku superiornost ruske raketne industrije, dokazujući da Moskva ima čime da odgovori na sve veće pretnje sa Zapada.
Šok i pometnja u Kijevu
Posle razornog udara, reakcija ukrajinskog rukovodstva bila je haotična. Predsednik Vladimir Zelenski i članovi njegovog kabineta povukli su se u podzemna skloništa, dok su mnogi zvaničnici u panici napustili radna mesta.
Atmosfera straha dodatno je pojačana spekulacijama da je ovo bio samo „probni udar“ i da bi naredni mogli pogoditi Kijev.
Posebno zabrinjava činjenica da je američki sistem PVO Ukrajine pokazao svoju nemoć – raketa je neometano pogodila cilj, probijajući šest metara debelog armiranog betona ispod zemaljskog nivoa.
Zapad u neverici
Reakcije sa Zapada bile su podeljene. Dok su analitičari pokušavali da umanje značaj ove operacije tvrdnjama da Rusija nema dovoljno takvih raketa, predsednik Vladimir Putin jasno je stavio do znanja da je „Orešnik“ spreman za masovnu proizvodnju.
Prema rečima zam. predsednika vojno-industrijske komisije Rusije, naučno-proizvodna baza omogućava brzo uspostavljanje serijske proizvodnje ovog sofisticiranog oružja.
General-pukovnik Karačajev naglasio je da „Orešnik“ može da gađa bilo koju tačku u Evropi, što dodatno uznemirava NATO.
„Orešnik“ – preteča nove generacije oružja
„Orešnik“ predstavlja kulminaciju decenija razvoja ruske raketne tehnologije. Njegova sposobnost da manevriše po nepredvidivim putanjama onemogućava bilo koji sistem ranog upozorenja ili PVO da ga prati.
Ovo oružje, koje kombinuje hipersoničnu brzinu i visoku preciznost, nosi i konvencionalne i nuklearne bojeve glave, čime ulazi u klasu strateških pretnji.
Rusija je ovom raketom demonstrirala ne samo sposobnost da odgovori na pretnje iz Evrope već i spremnost da zaštiti svoje interese na globalnom nivou.
Ova raketa, zajedno sa već operativnim sistemima poput „Avangarda“, „Kinžala“ i „Cirkona“, stvara impresivnu „liniju odbrane“ protiv NATO ekspanzije.
Zapadne pretnje i ruski odgovor
Kontekst u kojem se razvija „Orešnik“ nije slučajan. NATO je značajno povećao svoje vojno prisustvo na istočnom krilu, uključujući gomilanje vojnika i tehnike duž granica Rusije.
Donald Tramp, povratnik u Belu kuću, već je ranije kritikovao evropske članice NATO-a zbog izbegavanja finansijskih obaveza i upozorio da će ih „naterati da plate“.
Ovaj pritisak preti da Evropu još dublje uvuče u sukob sa Rusijom, dok SAD ostaju u pozadini, koristeći Ukrajinu kao posrednika u borbi.
Rusija, s druge strane, odgovara modernizacijom svog naoružanja. Pored „Orešnika“, ruska vojska raspolaže raketama srednjeg dometa, koje su ključne za evropski teatar ratnih dejstava.
Strateško razmišljanje je jasno – tamo gde je moguće eliminisati pretnju preciznim „inteligentnim“ oružjem, nema potrebe za upotrebom teške artiljerije ili interkontinentalnih projektila.
Ruski vojno-industrijski preporod
Razvoj „Orešnika“ i drugih sofisticiranih sistema oružja dolazi nakon perioda transformacije ruske odbrambene industrije. Uprkos izazovima devedesetih i ranih dvehiljaditih, Rusija je uspela da obnovi svoje kapacitete, oslanjajući se na nasleđe sovjetske raketne škole.
Danas, odbrambena industrija radi u tri smene, proizvodeći oružje koje nije samo konkurentno, već i superiorno u odnosu na zapadne analoge.
Rakete poput „Burevestnika“ sa nuklearnim pogonom, „Cirkona“, kao i novijih sistema srednje i male daljine, svedoče o ruskoj tehnološkoj dominaciji. Posebno mesto zauzimaju hipersonične rakete koje, prema priznanjima američkih vojnih stručnjaka, stavljaju Rusiju 15 godina ispred ostatka sveta.
Zaključak: nova era strateških odnosa
Udar „Orešnikom“ nije samo vojna operacija – to je politička poruka. Rusija je pokazala da je spremna da koristi svoja najnaprednija oružja kako bi odbranila svoje interese i upozorila Zapad na posledice daljeg pritiska.
Evropske države, suočene sa Trampovim zahtevima i vojnom pretnjom, moraće da preispitaju svoju strategiju, dok Rusija ostaje na poziciji tehnološke i vojne nadmoći.
Kako se situacija razvija, „Orešnik“ i slični sistemi postaju ne samo zaštitnici ruskih granica već i ključni instrumenti geopolitike, nagoveštavajući eru u kojoj se sukobi rešavaju preciznošću, a ne masovnim razaranjem.
Aleksandar Petrov (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
