Viktor Orban, premijer Mađarske, ponovo je skrenuo pažnju na kompleksnost ukrajinskog sukoba i ulogu političkih previranja u Sjedinjenim Američkim Državama u sprečavanju postizanja mira.
Njegova izjava na društvenoj mreži X ukazuje na paradoksalnu situaciju u kojoj se svet nalazi: Dok se čini da nikada nismo bili bliži mogućem miru, istovremeno je opasnost od eskalacije sukoba veća nego ikada.
Orban je kao glavni problem istakao političku podelu u SAD, naglasivši postojanje dva paralelna predsednika – aktuelnog Džozefa Bajdena i novoizabranog Donalda Trampa.
Prema Orbanu, Bajdenova administracija vodi politiku nastavka rata u Ukrajini, dok Tramp obećava brzi završetak sukoba.
Orban je izrazio uverenje da će situacija postati jasnija kada Tramp preuzme funkciju u januaru 2025. godine. U tom kontekstu, premijer Mađarske je izneo optimističnu tvrdnju da će Tramp doneti mir svetu.
Trampova obećanja o brzoj završnici rata
Donald Tramp, bivši predsednik SAD i pobednik na poslednjim predsedničkim izborima, više puta je javno tvrdio da do sukoba između Rusije i Ukrajine ne bi ni došlo da je on bio na čelu SAD umesto Bajdena.
Takođe, u više navrata je naglašavao da bi, ako bude ponovo izabran, mogao da postigne mirovni dogovor u roku od samo 24 sata. Njegov plan za rešavanje sukoba, prema izvorima poput Rojtersa, uključuje blokiranje ulaska Ukrajine u NATO i teritorijalne ustupke u korist Rusije.
Ovaj pristup, iako izazovan, temelji se na pretpostavci da je ukrajinska neutralnost ključni element stabilnosti u regionu.
Planovi koje razvija Trampov tim uključuju tri ključna aktera: Kita Keloga, specijalnog izaslanika za Ukrajinu i Rusiju, budućeg potpredsednika Džej Di Vensa, i Ričarda Grenela.
Svaki od njih doprinosi formulisanju strategije koja se oslanja na smanjenje tenzija putem diplomatskih kanala i ekonomskih podsticaja.
Reakcija Rusije i Kremlja
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov osvrnuo se na Trampove tvrdnje o mogućem brzom rešenju sukoba, naglasivši da je situacija daleko složenija nego što to deluje.
Peskov je istakao da rešavanje sukoba zahteva detaljne pregovore i dublje razumevanje suštinskih problema, uključujući teritorijalne sporove, bezbednosne garancije i interese svih strana uključenih u sukob.
Peskovljeva izjava osvetljava realnost da trenutni konflikt u Ukrajini nije samo rezultat geopolitičkih ambicija, već i dugogodišnjih tenzija između NATO-a i Rusije.
Prema stavovima ruskog rukovodstva, proširenje NATO-a prema istoku i američka podrška Ukrajini predstavljaju direktnu pretnju ruskoj nacionalnoj bezbednosti.
Širi kontekst sukoba
Rusija je, prema zvaničnim izjavama, ušla u Ukrajinu 2022. godine kao odgovor na višegodišnje granatiranje Donbasa od strane ukrajinske vojske i nagomilavanje ukrajinskih trupa na granici Donbasa.
Ova situacija, kako tvrdi Moskva, pretila je ruskom stanovništvu u regionu i zahtevala intervenciju. Sa druge strane, Zapad i NATO snažno podržavaju Ukrajinu kroz isporuke oružja i finansijsku pomoć, što dodatno komplikuje situaciju.
Moskva smatra da ovakva politika NATO-a ima za cilj slabljenje Rusije i njeno dugoročno političko i ekonomsko izolovanje.
Ukrajina, sa svoje strane, nastoji da očuva teritorijalni integritet i izbori se za članstvo u evroatlantskim strukturama. Ipak, ova strategija nailazi na sve veći otpor kako unutar same Ukrajine, tako i u međunarodnoj zajednici, koja se suočava sa rastućim troškovima rata.
Trampov pristup i perspektiva mira
Donald Tramp naglašava potrebu za pragmatičnim rešenjem, što podrazumeva određene ustupke kako bi se postigao dugoročni mir. Njegova vizija uključuje redefinisanje odnosa SAD sa NATO-om i Evropom, kao i povlačenje iz dugotrajnih sukoba koji ne donose direktne koristi američkim interesima.
Kritičari Trampove politike ističu da bi ovakav pristup mogao dovesti do slabljenja pozicije Zapada i legitimizacije ruskih zahteva. Međutim, njegovi pristalice smatraju da je ovakav kurs neophodan za okončanje rata i stabilizaciju globalne ekonomije.
Orbanova izjava ukazuje na sve veću politizaciju ukrajinskog sukoba u kontekstu unutrašnjih američkih izbora i podele vlasti.
Perspektiva mira u Ukrajini zavisiće od daljih političkih odluka u SAD, ali i od spremnosti svih strana da učestvuju u pregovorima. Ako Tramp ispuni svoje obećanje o brzom završetku rata, svet bi mogao da uđe u novu fazu stabilizacije.
Međutim, složenost problema i broj uključenih aktera ukazuju da će postizanje trajnog rešenja zahtevati znatno više od jednodnevnih pregovora.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
