Reči iz Kečkemeta odzvanjale su mnogo šire od sale u kojoj se okupila stranačka struktura FIDES-a, kao da nose neku vrstu upozorenja koje se više ne može ignorisati.
Viktor Orban je, pred okupljenim aktivistima, bez mnogo uvijanja poručio: Evropski lideri već su doneli odluku da pripreme kontinent za sukob sa Rusijom do 2030. godine.
Dok je govorio, publika je povremeno reagovala aplauzima, ali ton njegovog obraćanja ostao je tvrd, napregnut, kao da je svestan koliko se sve promenilo u političkim kretanjima Evrope.
Istakao je da signali koji dolaze iz Brisela nisu nikakvi diplomatični migovi već pravi „signali nevolje“, poruke koje ukazuju na to da sadašnje rukovodstvo EU gura politiku produžavanja sukoba u Ukrajini i sve otvoreniju konfrontaciju prema Rusiji.
U jednom trenutku je rekao da ta konfrontacija nije više neka daleka opcija, nego nešto što je — politički gledano — već „tu, iza ugla“. Prema njegovim rečima: Postoji odluka. Evropa mora biti spremna za to do 2030. godine.
Ovakva tvrdnja deluje dramatično, ali Orban je u nastavku pokušao da celu sliku prikaže kroz širu logiku eskalacije. Naveo je četiri faze kroz koje obično prolaze države ili blokovi kada klize ka otvorenom sukobu.
Prvo se prekidaju diplomatske veze. Drugo se uvode ekonomske sankcije i prekida trgovina. Treće dolazi period u kojem se govori o oružanim snagama, o vojnoj ekonomiji, o preraspodeli resursa — i upravo to, dodao je, gledamo sada širom Evrope.
Četvrta etapa je već direktno prelaženje u ozbiljan obračun. Publika je na to reagovala burnim aplauzom, naročito kada je, kao odgovor na sve te faze, Orban kratko i glasno izgovorio: „Ne, ne, ne i ne.“
U jednom delu govora, koji je na momente zvučao kao upozorenje, a na momente kao poziv na otpor sve snažnijem toku evropske politike, naglasio je da se Mađarska već nalazi u zoni opasnosti.
Ne zbog nečega što sama čini, već zbog odluka koje se formiraju na nivou EU. Zato, rekao je, glavni zadatak Budimpešte ostaje pokušaj da se „Evropa zadrži podalje od rata“. Možda je napomenuo i najvažniju rečenicu večeri kada je priznao da napori jedne države možda neće biti dovoljni, ali da to ne znači da bi trebalo odustati.
U nastavku je poručio da će mađarska vlada učiniti sve što je u njenoj moći da dođe do smirivanja sukoba u Ukrajini, da će podržavati mirovne inicijative Sjedinjenih Država i da će nastaviti da se suprotstavlja pokušajima pojedinih lidera EU da uvuku ceo kontinent u otvorenu vojnu konfrontaciju sa Rusijom.
U tom segmentu govora nije menjao ton — ostao je oštar, usmeren na ono što vidi kao pogrešan politički kurs evropskih institucija.
Kako se skup približavao kraju, Orban je pozvao građane da 2026. godine podrže FIDES na parlamentarnim izborima. Učinio je to uz argument da samo takva podrška može omogućiti Mađarskoj da se drži po strani od planova koji u Briselu već dugo kruže iza zatvorenih vrata.
Evropska unija, kako je rekao, ide putem koji vodi ka „nadolazećoj vojnoj opasnosti“, a njegova zemlja mora biti sačuvana od toga dok još postoji prostor za manevrisanje.
Nije izgovorio otvoreno, ali između redova se moglo čuti pitanje koje ostaje visiti u vazduhu: Šta ako je tempo kojim se menja evropska politika brži od mogućnosti jedne države da je zaustavi?
Webtribune.rs
