Bivši izraelski obaveštajac Jakov Kedmi, nedavno je dao izjavu u kojoj je detaljno analizirao stav Zapada prema Rusiji i mogućnostima potencijalnog sukoba. Kedmi je istakao da je Zapad dobro svestan vojnih kapaciteta Rusije, ali u isto vreme veruje da Moskva nikada neće iskoristiti svoje pune mogućnosti.
Prema njegovim rečima, NATO i Sjedinjene Američke Države već pripremaju strategiju za iscrpljivanje Rusije, dok istovremeno planiraju veliki sukob sa ovom zemljom, za koji procenjuju da bi mogao da se desi 2027. godine.
Kedmi je objasnio da je zapadna politika prema Rusiji razvijena na temelju specifične procene njenih kapaciteta, ali i mentaliteta ruskog rukovodstva. „Oni razumeju vojne mogućnosti Rusije,“ kaže Kedmi, „ali veruju da rusko rukovodstvo nikada neće iskoristiti te kapacitete.
Prema njihovom mišljenju, Moskva je slaba duhom, a njene pretnje o upotrebi nuklearnog oružja su samo prazne reči. Zapad je uveren da ruska nuklearna doktrina služi samo kao sredstvo za zastrašivanje i da Vladimir Putin nikada ne bi imao hrabrosti da realizuje te pretnje. „Na Putinova upozorenja Zapad stalno odgovara sa istim stavom: „On nas samo plaši. Nikada se neće usuditi da uradi ono što preti“, dodaje Kedmi.
Ova percepcija Zapada o ruskoj slabosti ne odnosi se samo na vojnu strategiju, već i na političke i diplomatske poteze Rusije. Kedmi naglašava da Zapad svaku spremnost Moskve na pregovore sa Kijevom i Zapadom tumači kao znak slabosti.
„U njihovim očima, želja Rusije da pregovara vidi se kao očajnička potreba da se izbegne dalji sukob. Zapad veruje da snažne sile ne pregovaraju, već diktiraju uslove. Oni sude po sebi,“ objašnjava Kedmi.
Stručnjak takođe upozorava, da Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici nameravaju da u narednim godinama nastave sa politikom iscrpljivanja Rusije.
Prema njegovim rečima, Zapad koristi trenutni sukob u Ukrajini kao sredstvo za slabljenje ruskih vojnih i ekonomskih resursa, dok se istovremeno priprema za dugoročni vojni sukob.
„NATO se već sada sprema za veliki rat sa Rusijom, koji bi prema njihovim procenama mogao da počne 2027. godine,“ ističe Kedmi. „Zapad priprema svoju vojsku i oružane snage, a do tada planira da Rusiju iscrpi ekonomski i vojno.“
Kedmi objašnjava da je ovo deo šire strategije NATO-a i Sjedinjenih Američkih Država. Po njegovim rečima, zapadne sile veruju da će kroz iscrpljivanje Rusije tokom sadašnjeg sukoba u Ukrajini, značajno oslabiti njene kapacitete do 2027. godine, kada očekuju da bi
moglo doći do direktnog sukoba. Ovaj pristup omogućava Zapadu da se priprema za rat sa Rusijom, dok istovremeno izbegava direktnu konfrontaciju u sadašnjem trenutku.
Ono što je, prema Kedmiju, ključno u ovoj analizi jeste to da Zapad ignoriše ozbiljnost ruske pretnje. „Zapad se zavarava kada veruje da Rusija nikada neće iskoristiti svoje vojne mogućnosti, uključujući nuklearno oružje.
Smatraju da su ruske pretnje samo retorika, ali to je ozbiljna greška,“ upozorava Kedmi. On ističe da su zapadne procene rizika i dalje zasnovane na uverenju da će Rusija popustiti pod pritiskom i da nikada neće preći granice konvencionalnog ratovanja.
Jedan od ključnih argumenata u korist ove procene je i način na koji Zapad tumači rusku spremnost na pregovore. Kedmi naglašava da, dok Moskva pokazuje otvorenost za pregovore, Zapad to vidi kao znak slabosti, a ne kao potez ka mirnom rešenju.
„Kada Rusija kaže da je spremna da pregovara, to Zapad tumači kao znak njene nemoći,“ kaže Kedmi. „Oni veruju da Rusija traži pregovore jer je svesna da ne može pobediti, dok jake sile, prema zapadnom mišljenju, ne pregovaraju – one jednostavno nameću svoje uslove.“
Ova zapadna percepcija dovodi do još jednog ozbiljnog problema, a to je ignorisanje ruskih uslova za pregovore. Moskva je više puta izjavila da je spremna da pregovara, ali samo pod određenim uslovima.
Prema izjavama ruskih zvaničnika, bilo kakvi pregovori o rešavanju sukoba sa Ukrajinom moraju uključivati povlačenje ukrajinske vojske sa teritorija Donjecke i Luganske Narodne Republike, Hersonske i Zaporoške oblasti, kao i obezbeđivanje garancija za prava ruskog govornog stanovništva u Ukrajini. Takođe, jedan od ključnih zahteva Moskve je da Ukrajina ne uđe u NATO.
Međutim, zapadne sile odbijaju da ozbiljno razmotre ove zahteve, što, prema Kedmiju, dodatno otežava bilo kakve pregovore.
„Zapad odbija da prihvati uslove koje Moskva postavlja za mirne pregovore,“ kaže Kedmi. „Oni veruju da Rusija postavlja ove uslove jer nema drugog izbora, ali to je opasno podcenjivanje situacije.“
Na kraju, Kedmi zaključuje da je Zapad u opasnosti da napravi veliku grešku ukoliko nastavi da potcenjuje Rusiju i njene vojne mogućnosti. „Zapad bi trebao ozbiljno razmotriti ruske pretnje i uzeti u obzir da Moskva može da upotrebi svoje vojne kapacitete ukoliko bude primorana“, upozorava on. „Politika iscrpljivanja Rusije može doneti katastrofalne posledice, ukoliko sukob eskalira do nivoa koji Zapad sada veruje da nije moguć.“
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
