Turske ambicije u vezi sa Idlibom stavljene su na testiranje ne samo zbog situacije s kojom se suočava u Siriji, već i zbog sopstvenih strateških izbora u vezi sa izgledom okončanja sirijskog rata.
S jedne strane, njeni posebni interesi u Idlibu testiraju veze sa Rusijom, a sa druge strane brzo počinje da im nedostaje opcija za obezbeđivanje sopstvenih interesa.
U stvari, nesposobnost Turske da se suoči sa terorističkim grupama – koje Rusija i Sirija žele da eliminišu- dovodi je u sukob i sa Rusijom i sa Sirijom. Rusija i Sirija zauzvrat nastoje da „od tih grupa povrate svaki pedalj Sirije“. Prema tome, interesi Turske i Rusije se, kada je u pitanju Idlib, zapravo se ne podudaraju.
[adsenseyu1]
Kritikujući rusku i sirijsku ofanzivu u Idlibu, tursko ministarstvo odbrane saopštilo je u izjavi da je ta ofanziva bila u suprotnosti s postojećim memorandumima i sporazumima sa Ruskom Federacijom i da se Idlib pretvorio u „humanitarnu dramu“.
Bez obzira na turski stav, realnost je da su memorandumi i sporazumi predviđali da će Turska neutralisati džihadijske grupe sa sedištem u Idlibu, uključujući one povezane sa grupom Tahrir el Šam. To se, međutim, nije dogodilo.
Suprotno tome, terorističke grupe su postepeno preuzele kontrolu još veće teritorije nego što su imale prilikom prvog potpisivanja navedenih sporazuma. Ruski predsednik Vladimir Putin je na nedavnoj konferenciji za štampu tvrdio da su pre uspostavljanja demilitarizovane zone u Idlibu od strane Turske, teroristi kontrolisali pedeset odsto teritorije pokrajine, a sada je 90 odsto teritorije Idliba pod kontrolom terorističkih grupa.
„Vidimo ih kako odatle organizuju napade. Štaviše, i to je veoma opasno, vidimo militante kako se kreću iz ovog regiona u druge delove sveta i to je izuzetno ozbiljna stvar „, rekao je Putin, navodeći takođe da su svi pokušaji napada na rusku vazduhoplovnu bazu kod Hmejmima bili inscenirani iz zone Idlib. „Zato podržavamo napore sirijske vojske koja sprovodi lokalne operacije u cilju neutralizacije ovih terorističkih pretnji“, zaključio je.
[adsenseyu1]
Ono što je očigledno iz Putinovih komentara je da Turska nije uspela da ispuni svoje obaveze u vezi sa oslobađanjem Idliba od terorističkih grupa i da se ova situacija pretvorila u ozbiljnu pretnju, ne samo za ruske interese u Siriji, već je postala i kamen spoticanja potpunog teritorijalnog oporavka Sirije.
Bez obzira na vlastitu nesposobnost Turske da se nosi sa terorističkim grupama, ono što takođe otežava poteškoće Turske je trenutno stanje odnosa sa SAD-om, koje nije raspoloženo za prilagođavanje turskim interesima, niti je voljno da napusti svoje kurdske saveznike. To je vidljivo iz načina na koji SAD nastavljaju da igraju taktiku odlaganja sa Turskom u pogledu stvaranja sigurne zone na severoistoku Sirije.
Turska nije bila u stanju da uveri SAD da se reše kurdskih snaga, a nije ni u stanju da sama očistiti Idlib od vlastitih sponzorisanih grupa kao i ISIS-a. Osnovni problem Turske ostaje njena nemogućnost da promeni svoje osnovno strateško razumevanje Sirije i način na koji to razumevanje nastavlja da posmatra Siriju bez Asada na vlasti.
Da bi Turska izašla kao istinski igrač koji doprinosi oporavku Sirije i ima za cilj eliminisanje terorističkih grupa, a ne njihovo širenje, mora prvo da izbegne svoju politiku podrške elementima koji su bili i još uvek stoje na čelu uništenja Sirije.
[adsenseyu4]
Njena nesposobnost da promeni svoj osnovni položaj u odnosu na Siriju i sirijsku vladu stavlje je između nakovnja i panja. S jedne strane sada rizikuje veliki priliv izbeglica iz regije Idlib zbog sirijske i ruske ofanzive, a s druge strane takođe se suočava sa stalnom „kurdskom pretnjom“ duž svoje granice.
Povrh svega je činjenica da je njen dvostruki položaj u Siriji doveo do situacije da sve više nije u stanju da kontroliše ni Rusiju ni SAD. Za SAD, Turska je neprijatelj kada je u pitanju njen položaj u odnosu na kurdske snage.
Za Siriju i Rusiju, stalna podrška Turske grupama poput Tahrir el Šama predstavlja direktno strano mešanje u Siriju, činjenica koja bi se, ukoliko Turska to ne uspe da promeni, mogla pretvoriti u prekretnicu u regionalnom položaju Turske u krajnjem scenariju sirijske situacije zaključuje analizu Salman Rafi Šeik za NEO.
Webtribune.rs
[adsenseyu4]
