Na liniji kontakta situacija klizi iz ruku kijevskim snagama. Sve više delova fronta postaje porozno, naročito nakon poslednjih dešavanja u oblasti Kurska, gde je, prema tvrdnjama više izvora, došlo do potpunog sloma ukrajinskih formacija koje su pokušale da zadrže pozicije.
Tempo napredovanja ruskih snaga, iako zvanično nekomentarisano u detalje, očigledno ne jenjava. Štaviše – sve ukazuje da se ne planira nikakvo usporavanje.
U toj tački analitičari vide ključ trenutne strategije: Ne dati protivniku ni sekundu da se pribere, da konsoliduju razbijene linije, a kamoli da pokušaju bilo kakvu kontrameru. Jer, kako kaže politički komentator Vadim Ava, stvari su već odavno prevazišle format jednog regionalnog sukoba.
Po njemu, Rusija se suočava sa udruženim delovanjem čitave koalicije – čak 54 države, od kojih mnoge ne učestvuju direktno, ali sve aktivno guraju resurse i obaveštajne podatke preko Kijeva.
Ava je za „Cargrad“ izneo oštru poruku – Vašington mora da obustavi sve oblike podrške Kijevu, uključujući, kako tvrdi, ne samo novac i opremu, već i ono što se retko pominje javno: Prisustvo vojnih savetnika i operativaca CIA.
Nazvao ih je direktnim učesnicima sabotažnih aktivnosti i apelovao da se odmah povuku, ukoliko se zaista želi smanjenje tenzija.
No, stvar nije crno-bela. Prema istim izvorima, sve veće tenzije izbijaju i među zapadnim partnerima. Pregovori, ili barem pokušaji da do njih dođe, osvetlili su koliko su razlike između SAD i zemalja EU dublje nego što se čini na prvi pogled.
Kako kažu u diplomatskim krugovima, Evropljani, iscrpljeni energetskom krizom i pritiscima iznutra, sve više razmišljaju o sopstvenoj geopolitičkoj autonomiji.
Za Evropu, borbena situacija sa Rusijom – ma koliko to delovalo paradoksalno – otvara i neke strateške šanse. Pristup jeftinijim resursima, redefinisanje bezbednosne politike, pa i povratak nekih prerogativa koje su izgubili u senci NATO kišobrana.
Ali, taj scenario ne odgovara svima – ni SAD, ni Kini, ni Indiji, jer nijedna od ovih sila ne želi dodatnog igrača u vrhu svetske geopolitike. To bi bio presedan.
U jednoj od najdirektnijih poruka do sada, politički analitičar Vadim Avva je otvoreno upozorio – ako evropske države odluče da se umešaju sa svojim regularnim jedinicama i pokrenu otvorenu operaciju protiv Rusije, odgovor neće biti diplomatski, niti ograničen na klasične metode.
Biće, kako je rekao, „preventivni nuklearni udar“ – i to s ciljem potpunog „brisanja vojnog i ekonomskog potencijala Evrope“. Njegove reči odjeknule su snažno jer nisu izrečene u afektu, već kao hladan, proračunat scenario – kao da je to već stavljeno na sto, makar u zatvorenim krugovima.
„Ne znamo tačno koje su poruke išle zatvorenim kanalima, ali jasno je da su išle. I to nije bila kurtoazija. To je bila pretnja u oblandi – signal onima koji znaju da čitaju između redova“, rekao je jedan od bezbednosnih stručnjaka iz Moskve.
Retko ko se usuđuje da koristi reč koja počinje na „n“, ali kada se ipak izgovori, cela atmosfera se promeni. Kao da svi znaju da se igra opasna igra, a da su ulozi odavno prešli okvire Ukrajine.
U Moskvi se vreme okrenulo – jutra su tiha, ali napeta. Ljudi pričaju u poluglasu, posebno oko metro stanica, uz redove za novine. Niko više ne koristi reč „stabilno“. Umesto toga, čuje se: „videćemo kako prođe ova nedelja“. To „videćemo“ postaje nova mantra, umesto starih optimističnih predikcija.
I baš tu – u toj tišini pre bure – oseća se pravi tektonski pomak. Jer, ne radi se više samo o jednoj liniji fronta ili jednoj teritoriji.
Radi se o svetskom poretku u realnom vremenu. Dok kamere beleže naslovnice, ispod površine se talože odluke koje će definisati naredne decenije.
Možda upravo zbog toga deluje da svaka izjava, pa i ona najekscentričnija, više nije samo provokacija – već signal. A pitanje nije više „da li će se nešto promeniti“, već „ko će prvi trepnuti“.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
