[adsenseyu3]
Novo istraživanje je otkrilo da hemoterapija, umesto da leči rak, zapravo potpomaže rast i širenje raka.
Ponekad se čini kao da farmaceutske kompanije samo traže nove načine kako da nas povrede, obogalje ili ubiju. Istražujući zašto je ćelije raka lako ubiti u laboratoriji, ali ne i u našim telima, naučnik Piter Nelson iz Sijetla je otkrio da zdrave ćelije oštećene hemoterapijom luče više proteina nazvanog WNT16B koji pomaže ćelijama raka da prežive.
On je dodao da WNT16B, kada se luči, reaguje sa obližnjim ćelijama tumora, izazivajući njihov rast i opiranje terapiji. To objašnjava zašto pri lečenju raka postoji poboljšanje na početku, a kako hemoterapija dalje odmiče, stanje se sve više pogoršava.
Studiju je sproveo tim naučnika iz različitih istraživačkih centara i objavljena je u avgustu 2012. godine u žurnalu Nature Medicine. Među alarmantnim zaključcima je i taj da WNT16B promoviše preživljavanje ćelija tumora i napredak bolesti.
[adsenseyu1]
Iperit
Iako su rezultati njihove studije dovoljno alarmantni, nije pokrenuta nikakva reakcija kojom bi se ispitalo da li je trenutni tretman raka dovoljno bezbedan. Hemoterapija potiče još iz vremena Prvog svetskog rata, kada se istraživala izloženost iperitu.
Naučnici su otkrili da ovaj gas suzbija stvaranje krvnih ćelija. Za vreme Drugog svetskog rata, naučnici su proučavanjem azotnog iperita došli do zaključka da bi agens koji ima takav efekat na bele krvne ćelije mogao imati sličan efekat i na rak.
Jedino nije utvrđeno kako tretirati samo ćelije raka, ali ne i zdrave ćelije. Naučnici su 1942. godine intravenski dali pacijentima sa naprednim limfomima hemoterapeutske droge. Poboljšanje je bilo neverovatno. Mediji su se skoncentrisali na to kako je uočeno ogromno poboljšanje, ali ne i na to da su ubrzo nakon tretmana svi pacijenti umrli.
[adsenseyu4]
Došlo je do revolucije u primeni hemoterapije na obolele od raka. Pedesetih godina prošlog veka se pojavila prva komercijalna hemoterapeutska droga po imenu mustin ili hlormetin. U pitanju je hemijski ratni agens u čije neželjene efekte spadaju: reakcije preosetljivosti, mučnina, povraćanje, smanjenje broja krvnih ćelija, alopecija, vrtoglavica, ikterus i pogoršanje sluha.
Istraživanje i razvoj mustina kao mogućeg hemoterapeutskog agensa je predvodio Kornelijus P. Rouds sa Sloun-Ketering centra za rak, objavivši rezultate nakon rata, 1946. godine. Rouds je u Sloun-Ketering centar došao iz Rokfeler instituta za medicinska istraživanja.
On je tridesetih godina prošlog veka proveo 6 meseci u Portoriku, gde se često eksperimentisalo na ljudima sa novim lekovima.
Rouds je 1931. godine napisao pismo svom prijatelju u Bostonu u kom je naveo: „Portorikanci su bez sumnje najprljavija, ekstremno lenja i lopovska rasa ljudi koja naseljava ovu planetu. Ovom ostrvu nije potrebno javno zdravlje već nešto što će zbrisati čitavo stanovništvo. Učinio sam sve što je u mojoj moći da potpomognem procesu njihove eliminacije ubijajući njih osmoro i ubrizgavajući rak u još nekoliko njih“.
Rokfelerov porodični lekar, Ajvi Li, učinila je sve što je mogla da spreči skandal i uspela da predstavi Roudsa kao heroja.
[adsenseyu1]
Smrtonosne posledice
Posledična primena toksične hemoterapije na milionima obolelih od raka nije baš pomogla. Neželjeni efekti hemoterapeutskih lekova su užasni. Oni uključuju depresiju imunog sistema, paralizu koštanog tkiva i smanjenje broja krvnih ćelija.
Pošto dolazi do suzbijanja imunog sistema, pacijeti često obolevaju od tiflitisa, gastrointestinalne komplikacije hemoterapije koja je opasna po život. Tiflitis je infekcija creva koja se manifestuje mučninom, povraćanjem, prolivom, oticanjem abdomena, groznicom, abdominalnim bolovima itd. Tiflitis je u velikom broju slučajeva fatalan. Može da uzrokuje neplodnost i kod muškaraca i kod žena. Pored toga, tu su i gubitak kose, suva koža, oštećeni nokti, suva usta, zadržavanje vode i seksualna impotencija.
[adsenseyu4]
Departman za radijacionu onkologiju is Sidneja u Australiji je 2004. godine sproveo dugoročno istraživanje o doprinosu hemoterapije za produžavanje života za 5 godina među 22 odrasla ispitanika. Rezultati su bili šokantni. Doprinos citotoksične hemoterapije je procenjen na svega 2,3%, a studija je došla do zaključka da citotoksična hemoterapija gotovo da i ne doprinosi preživljavanju raka. „Kako bi se opravdalo dalje finansiranje i dostupnost lekova koji se koriste pri hemoterapiji, potrebna je stroga i hitna procena uticaja ove terapije na kvalitet života“, navedeno je u studiji.
Hemoterapija je veoma toksična i ubija sve vrste ćelija. Najprodavanije lekove za hemoterapiju pravi Roche, a njihovom prodajom je u 2013. godini ostvaren prihod od preko 21 milijarde dolara.
Fred Hačinson centar za istraživanje raka danas navodi da su hemoterapeutski lekovi karcenogeni, te da upravo zato pacijenti koji su se lečili hemoterapijom umru u roku od pet godina, nezavisno od svog imuniteta i doze lekova.
Svi dokazi upućuju da hemoterapija samo nanosi štetu, a jedini razlog zašto se ona i dalje tako široko primenjuje jeste taj što lekari i farmaceutske kompanije zarađuju ogromnu količinu novca od toga. Postoje netoksične metode lečenja raka, ali pošto se na njima ne može zaraditi novac, one se većinom ignorišu ili ocrnjuju.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
