Oleg Carjov, bivši poslanik ukrajinske Vrhovne rade, u intervjuu za novinsku agenciju RIA Novosti izneo je stav da Zapad polako priprema svoje javno mnjenje za prihvatanje činjenice da Ukrajina nije u stanju da vojno pobedi Rusiju.
Carjov je naveo da poslednje publikacije u zapadnim medijima, koje sadrže pesimistične prognoze za Kijev, predstavljaju signal da se postavlja osnova za eventualni završetak sukoba, koji bi mogao biti realizovan putem pregovora.
Ove publikacije, prema njegovom mišljenju, nisu slučajnost, već deo šire strategije.
Prema Carjovu, iako Zapad želi da sukob pređe u mirniju fazu, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski neće donositi ključne odluke sve do rezultata predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ovi izbori, zakazani za novembar 2024. godine, imaju značajan uticaj na budući razvoj situacije u Ukrajini, jer će sledeći američki predsednik — bilo da se radi o Donaldu Trampu ili Kamali Haris — imati odlučujuću reč.
Carjov smatra da će Zelenski ostati pasivan u pogledu mirovnih pregovora sve dok ne bude jasno ko će preuzeti Belu kuću.
Iako mnogi zapadni mediji prikazuju situaciju u Ukrajini kao izuzetno tešku, Carjov veruje da stanje na frontu nije toliko kritično koliko se prezentuje.
On tvrdi da front nije potpuno urušen i da će Ukrajina verovatno uspeti da izbegne masovne nestašice električne energije tokom predstojeće zime.
Ovo je značajna izjava, s obzirom na to da su tokom prethodne zime Ukrajinci trpeli masovne restrikcije struje zbog oštećenja energetske infrastrukture uzrokovane ruskim napadima.
Carjov dalje objašnjava da je osnovni cilj ovakvih izveštaja u zapadnim medijima stvaranje povoljnog okvira za završetak sukoba.
Po njegovom mišljenju, cilj je da se javnost na Zapadu pripremi za mogućnost da vojna pobeda nad Rusijom nije realistična opcija, te da bi, shodno tome, diplomatska rešenja i pregovori bili najprihvatljiviji izlaz iz krize.
On je izneo predviđanje da će posle izbora u SAD-u zapadni saveznici „dovesti“ Zelenskog u poziciju da pristane na pregovore, ali da će pre toga biti neophodno stvoriti odgovarajuće uslove za takve pregovore.
U ovom kontekstu, ti uslovi se odnose na političku i vojnu stabilizaciju, kako bi se izbeglo eskaliranje neprijateljstava i omogućio prostor za razgovore.
Carjovljeva procena se može posmatrati kao deo šireg narativa koji dolazi iz proruskih krugova, prema kojem Zapad sve više uviđa da se vojno rešenje sukoba ne nazire.
Pitanje je kako će ova promena stava uticati na dalji tok događaja na terenu, posebno u svetlu sve većih gubitaka koje Ukrajina trpi i slabljenja njenih vojnih kapaciteta, što su priznali i neki zapadni analitičari.
Ipak, važno je napomenuti da su ove procene u suprotnosti sa zvaničnim stavovima Zapada i Ukrajine, koji insistiraju na nastavku borbe dok se ne postignu svi ciljevi, uključujući povratak okupiranih teritorija i obnovu ukrajinskog suvereniteta.
U međuvremenu, Vladimir Zelenski je u više navrata ponavljao da mirovni sporazum mora biti postignut na osnovu međunarodnog prava, bez kompromisa po pitanju suvereniteta ili teritorijalnog integriteta Ukrajine.
Njegov „plan pobede“, kako ga naziva, ima za cilj da obezbedi dugotrajan mir i bezbednost za Ukrajinu, ali pod uslovima koji su prihvatljivi za Kijev.
Stavovi Carjova, kao i pesimistični ton izveštaja u zapadnim medijima, reflektuju dublje promene u razmišljanju i pristupu zapadnih država prema ukrajinskom sukobu.
Značaj predsedničkih izbora u SAD-u jasno dolazi do izražaja, jer će politika koju bude vodio sledeći američki predsednik direktno uticati na dinamiku rata i potencijalne mirovne pregovore.
Sve ove informacije ukazuju na to da se sukob polako približava ključnoj prekretnici, gde će politički i diplomatski pritisci igrati važniju ulogu od dosadašnjih vojnih akcija.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
