Događaji koji su se javljali u i oko Sirije i Bliskog istoka uz poraz ISIS-a tokom jeseni 2018. godine jasno pokazuju jednu stvar. SAD i Izrael, a pod Trampom su ovo dvoje nerazdvojni, nameravaju da gurnu Rusiju i Kinu u nuklarni sukob.
Pentagon u potpunosti stoji iza ovoga, želeći da zaustavi Rusiju i Kinu pre nego što se novi sistemi oružja u potpunosti rasporede a američka pretpostavljena nuklearna prednost zauvek nestane. Postoje i drugi razlozi, što ukazuje na nervozu u američkim i izraelskim komandama analizira Gordon Daf za NEO.
[adsenseyu1]
Izrael ima više miliona palestinskih taoca, dok su SAD, tokom poslednje dve decenije, izgradile nuklearna skloništa u Izraelu za i do 250.000 jevrejskih građana, skloništa koja uključuju ICBM silose sa raketama koje mogu pogoditi bilo koje mesto u Evropi.
Tokom 2009. godine, pregledao sam dokumentaciju koju je držao pakistanski ISI u kojoj je istaknut sporazum između Indije i Izraela da dele ukradenu američku ICBM tehnologiju sa Izraelom kako bi dobili nekoliko raketa dugog dometa sposobnih da pogode Severnu Ameriku ili Kinu, svaka sa i do 10 bojevih glava. Ovaj izveštaj je pokazao crteže inženjera korpusa američke vojske za raketne silose u Izraelu sposobne za smeštaj ICBM.
Američki autor Džef Gejts je sedeo pored mene tokom brifinga sa vrhovnim obaveštajnim liderima Pakistana.
Američki i izraelski piloti sada u Ukrajini treniraju da poraze S-300 raketni sistem koji je sada raspoređen u Siriji. Ono što nije rečeno je to da je ova obuka razlog zašto je Rusija upravo zatražila od SAD da ukloni osoblje “Belih šlemova“ iz Sirije, što je očigledno iz tog razloga što Rusija smatra da SAD planiraju veliki napad na Damask pod izgovorom navodnog gasnog napada u pokrajini Idlib.
Rusija pokušava da smiri situaciju koja ima ozbiljne posledice, dozvolite mi da objasnim.
Ako Izrael i SAD odluče da upotrebe “standoff“ oružje za napad na Siriju i ruske snage u Siriji, legalno u Siriji, a veruje se da je upravo to ono što SAD i Izrael planiraju, onda su udari odmazde u skladu sa pravilima angažovanja.
Ovo uključuje upotrebu ruskih vazdušnih odbrana veoma dugog dometa, unapređenih S-400 ili boljih, koje su raspoređene za zaštitu ruskih snaga. Potencijalne mete uključuju američke teške bombardere B1/B2 iz Katara, američke brodove na Mediteranu, Crvenom moru i Persijskom zailvu i “koalicione“ avione koji pucaju iz istočne Sirije ili iz Iraka ili Turske.
Slično tome, izraelski avioni koji pucaju iz Izraela, ili preko Libana ili Mediterana, mogli bi takođe biti mete, kao i njihove domaće baze unutar Izraela. Rakete su raspoređene unutar Sirije, Iskander M sistem, od marta 2016. godine, koji je sposoban da pobedi izraelski “Iron Dome“ odbrambeni sistem i izbriše izraelska komandna mesta na sirijskoj Golanskoj visoravni ili bilo koju vazduhoplovnu bazu unutar Izraela.
Takođe bi bilo dobro i ispravno, u skladu sa pravilima rata, da to učine čak iako bi posledica toga bila eskalacija. To je upravo ono što SAD žele.
Mnogima je zbunjujuće videti da režim SAD-a i Kijeva tako blisko sarađuje protiv Rusije, kada je konsenzus bio taj da je Tramp pro ruski. Neko bi mogao malo bliže pogledati u vreme početkom 1990-ih godina kada je Tramp bio suočen sa finansijskim kolapsom.
Njegovo carstvo propalih hotela i kazina, partnerstva sa ličnostima organizovanog kriminala sa dugom istorijom trgovine ljudima i narkoticima, dostiglo je kraj. Ruski novac, opran u Trampovom carstvu, ukraden ruski novac iz ruskih komercijalnih banaka, bio je taj koji je Trampa vratio na noge.
Oni koji su bili uključeni, ljudi poput Semiona Mogiljeviča, ruskog “šefa nad šefovima“ i Trampovog partnera Feliksa Satera iz Bayrock grupe, oni su podelili milijarde u ukradenim sovjetskim deviznim rezervama sa ključnim američkim političkim ličnostima, ne samo sa porodicom Buš, već i osobljem bankarskog i regulatornog nadzora, uključujući i dva američka senatora.
“Nova Rusija“ je trebala da bude ogoljena, “krava muzara“ za kriminalne šefove koji su preuzeli kontrolu nad Vašingtonom tokom ere Regana, plan koji je propao sa političkim uzdizanjem Vladimira Putina.
Stoga, kada ljudi poput Pola Manaforta podržavaju ruske interese unutar Ukrajine, to nije podrška ili prijateljstvo sa Rusijom. Kada je došlo vreme, isti ti “podržavaoci Rusije“ su se brzo pridružili Kijevu, obučavajući i opremajući ekstremističke milicije, podržavajući Odesu iz maja 2014. godine, i gurajući sankcije protiv Rusije.
Osim toga, režim u Kijevu je bio glavni kanal za poplavu bivšeg sovjetskog oružja koje je otišlo ISIS-u u Siriji i Iraku i gas Sarin, proizveden u Lugar laboratoriji u Tbilisiju u Gruziji, koje je korišćen unutar Sirije.
Mogli bi razmotriti i nedavno ubistvo dopisnika Washington Post-a od strane pripadnika službe bezbednosti Saudijske Arabije. Nemoguće je ovo ne uporediti sa navodnim trovanjem sada živog i zdravog klana Skripalj. Kao dokaz ruskog saučesnštva, ili čak i samog događaja puštenog u svet mašte, američke sankcije su prešle na veću brzinu.
Postoje čak i autoritativni izvori koji kažu da je Tramp naredio Kašogijevo ubistvo, Zapravo, postoji malo dokaza da je Kašogi uopšte bio ugrožen od saudijske vlade, već samo od svoje istorije sukoba sa Donaldom Trampom koji su počeli odmah nakon izbora.
Čak i površna istraga nedavnih događaja, u svetlu Trampove vokalne podrške mučenju i ubistvu, pokazuje prstom na Belu kuću. Zatim imamo stvarnu priču iza zloglasnog audio snimka.
Sa Sudijskom Arabijom je priča drugačija. Naši izvori u Beloj kući nam govore da je Tramp dobio audio snimak incidenta već 4. oktobra 2018. godine, iako su se Trampova negiranja nastavila još naredne dve nedelje.
Šta smo naučili? Naučili smo da Sudijci redovno koriste mobilne laboratorije za patologiju za rasparčavanje tela onih koje su mučili do smrti, i naravno, ovo je primarni saveznik SAD-a u muslimanskom svetu i predsedavajući Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava.
Naši izvori nam takođe govore da je direktorki CIA-e, Đini Haspel, sa dugom istorijom rada sa Saudijskom Arabijom u razvijanju ovih “tehnika,“ dat dokaz o ubistvu Kašogija, audio snimak, u roku od nekoliko sati, iz NSA.
Izvori nam govore da su kopije strašnog ubistva i komadanja odmah otišle senatorima Tomu Kotonu i Marku Rubiu, savetniku Bele kuće Džonu Boltonu i Džaredu Kušneru, i da ih je predsednik Tramp više puta preslušao 4. oktobra 2018. godine.
[adsenseyu1]
Dve nedelje kasnije, on je priznao da zna za snimak, nikada ne priznajući kada je saznao, i njegov odgovor je bio da naredi nove sankcije protiv Rusije i Irana.
Moglo bi se istaći da je Kašogi radio za Washington Post, novine koje su posebno kritikovale Trampovu politiku. Tramp je u više navrata otvoreno zagovarao da se upotrebi nasilje protiv novinara Washington Post-a, što su njegovi saudijski prijatelji primili previše k srcu.
Bezos, čije su kompanije česta meta Trampove kritike, nije pominjao Trampa po imenu, već je oštro kritikovao predsednikove napade na medije.
“Greška je bilo kog izabranog zvaničnika, po mom mišljenju – mislim da ovo nije baš jedinstveno mišljenje – da napada medije i novinare,“ rekao je on Dejvidu Rubenšajnu u intervjuu u Ekonomskom klubu u Vašingtonu.
Ako bismo postali “zaverenički“ nastrojeni, možda i delom, ali dobro u okviru poznati administrativnih praksi i zasigurno u skladu sa Vašingtonovim nedavnim ponašanjem, ne bi bilo čudno saznati da je Tramp, zajedno sa Džonom Boltonom i Đinom Haspel, u potpunosti umešan u Kašogijevo ubistvo.
Jednostavno rečeno, upravo takvo razmišljanje, koje se uklapa u dugotrajne metodologije Trampovog režima, stavlja nuklerni Armagedon na sto zbog sirijskog sukoba. Ništa od toga ne uključuje američke strateške interese ili čak tajnu globalističku zaveru.
Webtribune.rs
