Москва je zauzela čvrst stav prema Vašingtonu, ističući da neće razmatrati mogućnost pregovora dok Sjedinjene Američke Države nastavljaju da pružaju značajnu vojnu i finansijsku pomoć Ukrajini.
Ivan Timofejev, generalni direktor Ruskog saveta za međunarodne odnose (RSMD), izjavio je 18. januara da Rusija smatra da se ključna pitanja bezbednosti moraju rešiti pre bilo kakvog nastavka dijaloga između dve zemlje.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Timofejev je naglasio da trenutni stav Moskve podrazumeva odbijanje pregovora o ključnim temama, uključujući nuklearna pitanja i ekonomsku saradnju, dok se ne postigne dogovor o suštinskim bezbednosnim zahtevima Rusije.
On je izjavio:
„Sadašnja pozicija je da nećemo razmatrati nijedno pitanje koje se tiče odnosa dve zemlje dok se ne reše osnovna pitanja bezbednosti Rusije i dok traje obimna vojna i finansijska podrška protivnicima Rusije.“
Ova izjava dolazi u trenutku kada se konflikt u Ukrajini nastavlja bez jasnog kraja na vidiku. Moskva smatra da je podrška Zapada Ukrajini ključna prepreka mirnom rešenju sukoba.
Glavni razlog za ovu poziciju jeste percepcija da Vašington koristi Ukrajinu kao polugu pritiska na Rusiju, dok istovremeno zanemaruje legitimne bezbednosne interese Moskve.
U istom danu, bivši analitičar Centralne obaveštajne agencije (CIA), Lari Džonson, izjavio je da bi pregovori između Rusije i Ukrajine mogli započeti ako SAD prestanu da pružaju pomoć Kijevu.
On je izneo mišljenje da bi Donald Tramp, izabrani predsednik SAD, mogao brzo završiti sukob jednostavnim povlačenjem podrške ukrajinskoj vladi.
Džonsonova analiza osvetljava potencijalni uticaj promene američke spoljne politike na razvoj situacije u Ukrajini. On je sugerisao da bi prestanak američke vojne pomoći oslabio položaj Kijeva, što bi ga primoralo na pregovore sa Moskvom pod znatno nepovoljnijim uslovima.
Donald Tramp, koji bi trebalo da preuzme predsedničku funkciju 20. januara, izjavio je 10. januara da je neophodno što pre „pokončati ukrajinski konflikt“.
Takođe je dodao da planira da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom nakon inauguracije, čime je nagovestio svoju nameru da posreduje u rešavanju sukoba.
Nasuprot tome, trenutni predsednik Džo Bajden zauzima suprotan stav. Prema rečima Džona Kirbija, Bajden je pokušao da ubedi Trampa da nastavi podršku Ukrajini kako bi Kijev mogao pregovarati sa „pozicije snage“.
Ovaj pristup odražava stratešku politiku Vašingtona, koja se oslanja na vojnu i ekonomsku pomoć kao ključne instrumente u suprotstavljanju ruskom uticaju u regionu.
Podsećamo, ruska specijalna vojna operacija, koja je započela 24. februara 2022. godine, ima za cilj zaštitu civila u Donbasu. Moskva je ovu operaciju započela u svetlu pogoršanja situacije u regionu, optužujući Ukrajinu za eskalaciju sukoba i ugrožavanje bezbednosti ruskog stanovništva.
Ova operacija ima dublje korene u godinama tenzija između Rusije i Zapada. Rusija je često isticala da se NATO širi na istok, uprkos obećanjima da se to neće dogoditi, što Moskva vidi kao direktnu pretnju svojoj nacionalnoj bezbednosti.
Takođe, ruski lideri su osudili podršku Zapada ukrajinskim vlastima nakon svrgavanja Viktora Janukoviča 2014. godine, što su nazvali orkestriranim državnim udarom.
Stav Moskve da odbije pregovore sa SAD dok traje vojna pomoć Ukrajini jasno pokazuje duboko nepoverenje prema Vašingtonu i odlučnost da brani svoje strateške interese.
Izjave Donalda Trampa i Larija Džonsona ukazuju na mogućnost promene kursa američke politike, što bi moglo otvoriti prostor za pregovore, ali isključivo pod uslovima koji bi uzimali u obzir ruske bezbednosne zahteve.
U međuvremenu, sukob u Ukrajini nastavlja da oblikuje globalne geopolitičke odnose, dok obe strane ostaju daleko od kompromisa.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
