Sto godina od oslobođenja Beograda u Prvom svetskom ratu biće proslavljeno u četvrtak. Time ulazimo u period obeležavanja velikih istorijskih datuma.
Od tog 1. novembra 1918. do 1. decembra oslobođena je cela teritorija buduće Jugoslavije i proglašena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.
„Solunski front nije bio ključan front rata. Da nije došlo milion američkih vojnika na zapadni front verovatno bi Solunski front pre završio u Egejskom moru nego u Beogradu. Ai jeste bio front koji je najviše napredovao… Na tom frontu je srpska vojska imala, iako je pala na skoro četvrtinu svog predatog broja, imala je ključnu ulogu u proboju“, kaže istoričar Čedomir Antić.
[adsenseyu1]
Dok su Srbi u socijalizmu stavili pobede u Prvom svetskom ratu u zapećak, za Francusku, Britaniju i Belgiju 11. novembar je najveći nacionalni praznik, važniji od onih iz Drugog svetskog rata.
Tog dana je posle 4 godine i 10 miliona poginulih, Nemačka potpisala primirje, koje je u stvari bilo bezuslovna kapitulacija. U isto vreme bila je u toku je trka za teritoriju, a srpska vojska ulazi u Crnu Goru, Dalmaciju i Sloveniju, gde je dočekana kao oslobodilačka.
„Neprijatelji Jugoslavije kažu ‘eto mi smo stvorili tu zemlju, spasili smo Hrvate i Slovence. Uzalud smo sve to radili’ …To je kao da posle razvoda braka kažete – znao sam u napred šta će da bude. Naravno da niste znali“, ističe istoričar Predrag Marković.
Predsednik Francuske, Emanuel Makron, naslednik slavnog Poenkarea, pozvao je 11. novembra pobednike, ali i lidere poraženih zemalja u Velikom ratu, na zajedničko obeležavanje Dana primirja.
Predsednik Srbije imaće čast da stoji na mestu uz Trampa, Makrona, Terezu Mej, belgijskog premijera Mišela, italijanskog Kontea, te premijere Kanade i Australije.
Uz njih među pobednicima stajaće i Vladimir Putin jer je Rusija bila članica Antante na početku rata, iako je posle Boljševičke revolucije potpisala separatni mir.
Konačno će na stotu godišnjicu od završetka rata Marš na Drinu dobiti uslovno rečeno svoj nastavak.
„Zaspanka za vojnike“ reditelja Predraga Antonijevića daće mlađim generacijama pogled u to ko su im bili preci, a fim ćete moći da pogledate od 2. novembra u bioskopima.
„Film je zasnovan na srpskoj trilogiji Stevana Jakovljevića. Mi smo pratili tobžijsku bateriju u Cerskoj bitci, na početku ratovanja. To su sve autentični likovi i junaci koje je on sreo i kasnije zapisao ih u svojim beleškama i posle objavio“, kaže reditelj Predrag Antonijević.
Zaspanka je biljka koja raste iz grobova vojnika, godinama posle bitaka na Ceru i Kolubari javljala se od Drine do Suvobora da podseća na trećinu izgubljenog stanovništva Srbije i gotovo polovinu muškog življa što je bila cena za pobedu i srpsku zastavu na vagonu u Kompienju u kome se Nemačka predala.
(B92)
