Naslovnica SPEKTAR Od „Surovikinove linije“ do veštačke inteligencije: Šta je ruska vojska naučila 2023.

Od „Surovikinove linije“ do veštačke inteligencije: Šta je ruska vojska naučila 2023.

Ruska vojska se dramatično promenila tokom 22 meseca Severnog vojnog okruga, uključujući i u pogledu tehničke opremljenosti.

Odbrambena industrija je za to učinila mnogo, a u nekim aspektima je i prevazišla vojno-industrijski kompleks kolektivnog Zapada. Zemlje EU su, na primer, priznale da nemaju dovoljno kapaciteta da isporuče Ukrajinu obećanih milion granata, a arsenali mnogih zemalja NATO-a su kritično prazni.

U Rusiji se eksponencijalno povećao obim vojne proizvodnje. Na primer, za oklopna vozila – pet puta, a za tenkove – sedam puta.

Šta su Oružane snage Rusije ove godine naučile, u čemu su uspele i kakvo iskustvo iskoristile za postizanje vojnih ciljeva – o tome su u razgovoru za MK govorili vodeći vojni stručnjaci koji pokrivaju Severni vojni okrug.

Možda je centralni vojni događaj 2023. bio neuspeh letnje kontraofanzive ukrajinskih oružanih snaga. Tačnije, uspeh vešto konstruisane strateške odbrane Oružanih snaga Rusije.

Nakon neuspeha Kijeva na frontu, kao i sa izbijanjem rata između Izraela i Hamasa, počela je da izostaje vojna podrška zapadnih partnera Ukrajine. Do kraja godine, zemlje NATO-a su bile prinuđene da priznaju da nema dovoljno proizvodnih kapaciteta da podrže režim u Kijevu u meri u kojoj je to bilo ranije.

U tom kontekstu, Zapad je sve više počeo da govori o povećanom potencijalu Oružanih snaga Rusije. Tako je ruska vojska proglašena za najbolju na rang listi američkog časopisa News & World Report. Dobila je ocenu 94,3 od 100. U kategorijama „Vođstvo” i „Politički uticaj” časopis je rusku vojsku ocenio sa 100 poena.

[adsenseyu1]

Dakle, šta je ruska vojska naučila tokom protekle godine? O tome su za MK rekli vojni stručnjaci, koji su pomno pratili tok specijalne operacije cele ove godine.

Vojni stručnjak, direktor Muzeja PVO Jurij Knutov smatra da je najvažniji rezultat ove godine to što su ruskeOružane snage u savremenim uslovima koristile staru sovjetsku taktiku i strategiju koja je dokazana u praksi.

– Za veliku ukrajinsku ofanzivu uspeli smo da izgradimo takozvanu „Surovikinovu liniju“, koja je u potpunosti opravdala svoju svrhu. Prilikom njegove izgradnje maksimalno je iskorišćeno iskustvo Kurske bitke tokom Velikog otadžbinskog rata. Zatim su izgrađena razrađena utvrđenja, korišćen je rekordan broj mina – i protivpešadijskih i protivtenkovskih, stvorena su posebna utvrđena područja, što je omogućilo stvaranje „vatrenih vreća“ za neprijatelja. Sve taktike koje su korišćene tokom Kurske bitke u velikoj meri su sprovedene u savremenim uslovima i pokazale su veoma dobre rezultate.

Osim toga, vojni ekspert je siguran da je došlo do revolucije u sistemima naoružanja. Pre svega – u dronovima.

– Dobili smo veliki broj konvencionalnih dronova raznih klasa i namena, tada je počela masovna upotreba FPV dronova. Još uvek imamo manje ovih poslednjih nego što bismo želeli. Ali serijske fabrike se grade, a zalihe će se povećati. Dronovi sada postaju glavno sredstvo izolacije neprijatelja na liniji fronta. Ne možemo uvek da koristimo artiljeriju da pogodimo ciljeve u operativnoj dubini. Najbolji NATO artiljerijski sistemi imaju veliki domet. Da ne bismo bili inferiorni u borbi protiv baterija, koristimo FPV dronove.

Oni izoluju neprijateljske utvrđene oblasti, ometaju puteve snabdevanja municijom, logistiku za prebacivanje pojačanja i otežavaju rotaciju. A na većoj udaljenosti koristimo lansetnu municiju. Pokazali su se i u Severnom vojnom okrugu kao jedinstveno udarno oružje. Nijedna zemlja na svetu nema ništa slično.

Razvoj bespilotnih letilica postaje prioritet. Pored Lanceta, imamo i dronove Skalpel, koji su uspešno testirani u borbenim uslovima. Ukoliko se potvrde njihove karakteristike, biće puštene i u masovnu proizvodnju. „Skalpeli“ imaju mnoge iste karakteristike kao i „Lanceti“, ali su mnogo jeftiniji u masovnoj proizvodnji.

Prema rečima Knutova, hipersonične rakete Kinžal koje su korišćene uključujući i protiv američkih PVO sistema Patriot, takođe su pokazale svoju vrednost. Snažan proboj se takođe desio u korišćenju sistema za elektronsko ratovanje (EV).

– Stanice za elektronsko ratovanje počele su efikasno da rade protiv Himars projektila i dronova. Brojne oblasti koje pokrivaju sistemi za elektronsko ratovanje su praktično pod kupolom, a ukrajinske bespilotne letelice, uključujući i FPV bespilotne letelice, nisu u stanju da nanesu ozbiljnu štetu ruskim jedinicama, što olakšava napredovanje jurišnih jedinica.

U rusku vojsku se uvode i ultramoderne tehnologije veštačke inteligencije. Najnovije tehnologije se koriste kako u sistemima protivvazdušne odbrane, tako i u bespilotnim letelicama.

– Imamo „Lancete“ nove modifikacije, sa elementima veštačke inteligencije. Postalo je moguće lansirati roj Lanceta iz nekoliko lansera. Nakon lansiranja, oni mogu međusobno da razmenjuju informacije u letu, distribuiraju mete i uništavaju ih. Veštačka inteligencija se koristi u protivvazdušnim raketnim sistemima Pancir-S1, S-300, S-400, S-350 Vitjaz. Ovo u velikoj meri olakšava rešavanje mnogih zadataka PVO.

U ruskoj vojnoj avijaciji, koja i dalje dominira nebom, siguran je Knutov, najbolji se pokazao helikopter Ka-52 Aligator, naoružan dalekometnim višenamenskim vođenim raketama LMUR.

– Tokom borbenog dejstva uočene su slabe tačke, vozilo je već nadograđeno na varijantu Ka-52M. Helikopter se pokazao kao radni konj koji na prvi plan rešava mnoge probleme.

Među artiljerijskim sistemima, podsetio je stručnjak, ove godine su trupe po prvi put dobile samohodne topove Koalicija-SV i višecevne raketne sisteme Tornado-S sa granatama koje mogu da lete 120 kilometara i pogode zadatu metu.

– Ovo je naš odgovor na američke sisteme Haimars, samo sa dometom 40 kilometara većim od američkog.

Postoje i drugi novi dodaci Kopnene vojske. Pre svega, to su tenkovi T-90M Proriv. Potvrdili su da su zaista najbolji u zoni Severnog vojnog okruga, siguran je stručnjak.Prema njegovim rečima, tenkovi Proriv imaju prioritet i na njih se oslanja pri rešavanju najvažnijih borbenih zadataka.

Ocenjujući rezultate kampanje 2023. u taktičkom i strategijskom smislu, Knutov je najvažnijom tačkom nazvao prekid ofanzive ukrajinske vojske duž cele linije dodira, uključujući u dva ključna pravca – Zaporožje i Artjomovsk (Bahmut).

„Ukrajina je ove dve oblasti smatrala glavnim, ali nije mogla da napreduje u njima“, kaže ekspert. – Štaviše, Oružane snage Ukrajine su pretrpele velike gubitke. Prema nekim procenama, gubici u poginulim, ranjenim, nestalim i zarobljenim se približavaju milionu. Čak i ako je 600-700 hiljada, i dalje je mnogo. Ukrajinska vojska vrlo brzo gubi mobilizacioni resurs i u bliskoj budućnosti neće imati sa kim da se bori. Tu, u stvari, stvari idu brzim tokom. Već sada je prosečna starost vojnika u brojnim brigadama Oružanih snaga Ukrajine na liniji fronta „50+“. Žene se aktivno šalju na prve linije fronta.

Što se tiče psihologije ruskih vojnika, mnogi stručnjaci primećuju da je došlo do moralne prekretnice. Shvatili smo da, prvo, možemo da pobedimo neprijatelja, i to vrlo efikasno, da ih pobedimo u manjini i da izvojujemo veoma značajne pobede. Ova prekretnica sada igra ključnu ulogu. Komandni kadar se kvalitativno menja, pokazujući visoku profesionalnost. Ova prekretnica je možda i najvažnija u svim dostignućima u protekloj godini o kojima je reč.

Vojni posmatrač, načelnik Centra za proučavanje vojnih i političkih sukoba Andrej Klincevič :

– Veoma važno pitanje je međuspecijska interakcija na bojnom polju. Odnosno, kako tenkisti, artiljerci, jurišni avioni i avijacija međusobno deluju. Kako je organizovano upravljanje velikim grupama? Borbena koordinacija je ključna. Na primer, desetominutno kašnjenje avijacije ili artiljerije može dovesti do poraza i gubitaka.

Interakcija, koja je neraskidivo povezana sa organizacijom komunikacija, određivanjem ciljeva i razmenom podataka, često je bila naša „Ahilova peta“. Zaista smo u nekim delovima zaostajali za Zapadom. Dakle, ove godine smo naučili da sinhronizujemo jedni sa drugima, naši komandanti su naučili da se bore u velikim operacijama fronta, prema planovima uniformisanih štabova. Mi više nemamo ovu slabost.

Još jedna važna lekcija koju je ruska vojska naučila, siguran je Klincevič, odnosi se na rotaciju, mobilizaciju i obuku rezervi.

„Svi se verovatno sećaju kako u prvoj fazi poligoni nisu mogli da se nose sa prilivom mobilisanih vojnika“, kaže on. – Nije bilo potrebne količine odeće, opreme, naoružanja, a ni sama infrastruktura nije bila spremna da primi toliki broj ljudi. I mi smo ovo prevazišli. Sada radi ritmično u svim oblastima.

Prema rečima eksperta, u ruskoj vojsci se primetno promenila vojna terenska medicina.

– Bila je na visokom nivou. Ali sada je dobila ocenu „5+“. Civilno društvo se mobiliše. Na primer, nastavlja se organizovani odlazak civilnih hirurga i lekara u zonu Severnog vojnog okruga radi pojačanja vojnih lekara.

Što se tiče potencijala našeg odbrambeno-industrijskog kompleksa, on je takođe primetno povećan. Naša odbrambena industrija je, za razliku od zapadnog vojno-industrijskog kompleksa, najvećim delom državna, a ne privatna.

Nasledili smo fabrike za proizvodnju čaura, patrona i drugih sistema naoružanja. Reaktiviranjem kapaciteta i lansiranjem po savremenim standardima, premašili smo projektne proizvodne pokazatelje za iste granate četiri puta, u odnosu na sovjetske standarde. Sada proizvodimo više granata nego ceo kolektivni Zapad zajedno u ukupnom godišnjem ekvivalentu.

Fabrike vojnih oklopnih tenkova i fabrike za popravku takođe rade danonoćno; mi isporučujemo mnogo više opreme nego što Zapad može da uradi. Imamo novu i modernizovanu opremu koja ide na front u vozovima.

Rusija je, smatra ekspert, preskočila jaz u proizvodnji širokog spektra dronova.

– Počinjemo da napredujemo bržim tempom, stvarajući jedinstvene proizvode koji nisu dostupni na Zapadu. Naši dronovi su postali prava glavobolja za neprijatelja i njegove zapadne rukovaoce.

Trebalo bi jako dugo da se nabroje sva naša dostignuća – inovacije u tehnologiji, taktike, poboljšana logistika, interakcija sa saveznicima… Gledajući sve ovo, sa sigurnošću možemo reći da smo zaista uradili veoma ozbiljan posao na sebi.

Darija Fedotova (Mk)

Prevod i adaptacija Webtribune.rs

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

[adsenseyu4]

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social