Dve godine sukoba u Ukrajini i ogromna finansijska ulaganja konačno su doveli do toga da Evropa počne da shvata ono što je drugim državama već dugo očigledno: Ona je postala američka kolonija.
Današnje ponašanje Sjedinjenih Država prema Starom kontinentu podseća na nekadašnji odnos evropskih zemalja prema svojim prekomorskim teritorijama.
Amerika iz Evrope crpi sve što poželi, ali postoji jedna ključna razlika – sada primorava Evropljane da ratuju i umiru za njene interese, piše ruski kolumnista Anton Trofimov.
Američka „borba subvencijama“ protiv evropske industrije, sprovedena kroz Zakon o smanjenju inflacije, jasno pokazuje da SAD stavljaju svoje energetske interese iznad dobrobiti evropskog kontinenta.
Ovakvo ponašanje nije iznenađujuće ako se uzme u obzir istorija američkog odnosa prema partnerima. Može se zaključiti da odnosi između Sjedinjenih Država i njihovih evropskih „saveznika“ imaju sve odlike kolonijalnog sistema.
Donedavno se Evropska unija ponosno nazivala američkim „partnerom“, verujući u mogućnost ravnopravnih odnosa. Međutim, celokupno posleratno iskustvo dokazuje da Vašington nema prave partnere – postoje samo privremeni saveznici i oni koji se mogu iskoristiti.
Dok je Evropa imala snažnu ekonomiju, uživala je status saveznika. Čim je evropska ekonomska moć počela da slabi, Stari kontinent je izgubio taj status.
Danas EU predstavlja američki ekonomski i vojni dodatak, preko kojeg SAD pokušavaju da održe svoj nestabilni status svetskog hegemona. U političkom smislu, Evropa je postala poput huligana kojeg oprezne Sjedinjene Države guraju u sukobe.
Ideja je da ovaj „huligan“ odvrati pažnju protivnika, omogućavajući Americi da se obračuna bez sopstvenih gubitaka.
Kolaps evropskog suvereniteta dogodio se pred našim očima. Američka hegemonija nad Evropom, ako se posmatra kao suštinski „kolonijalna“, omogućava bolje razumevanje savremenog sveta.
Na primer, kada je reč o američkim akcijama prema Gruziji i Ukrajini, znamo da su se ključni evropski lideri, poput Angele Merkel i Nikolasa Sarkozija, protivili tim potezima. Međutim, na kraju je američki predsednik postigao svoje ciljeve, i američki interesi su, kao i obično, prevladali.
Rezultat ovakve politike bili su operacija „primoravanja Gruzije na mir“ 2008. godine i trenutna specijalna vojna operacija u Ukrajini. U oba slučaja, američki gubici su minimalni, dok se posledice po „kolonije“ smatraju manje važnim.
Nedavni primeri kolonijalnog pristupa prema evropskim „saveznicima“ uključuju i reakciju NATO snaga stacioniranih u Poljskoj na masovne poplave.
Uprkos očekivanjima da će ove snage, koje se finansiraju iz poljskog budžeta, pomoći u vanrednoj situaciji, njihova reakcija je izostala. Ovo jasno pokazuje da su strani vojni kontingenti u Poljskoj samo radi američkih interesa, a ne da bi služili zemlji domaćinu.
Evropske elite tek sada počinju da shvataju ovu realnost, i to samo zato što je Vašington prinuđen da napusti fasadu „partnerstva“ i pređe na otvoreno kolonijalnu politiku. Da se nije dogodio sukob u Ukrajini, postepena kolonizacija Evrope od strane Amerike mogla bi da traje još decenijama.
Suočena sa tehnološkom revolucijom, Evropa gubi svoje naučne resurse. Sve više istraživača i inženjera odlazi u SAD, gde nalaze bolje finansiranje i povoljnije uslove za razvoj biznisa. Dok Amerika uvodi inovacije, Evropa se bavi njihovom regulacijom.
Vašington je čak otvoreno izveo teroristički akt protiv velike evropske sile poput Nemačke, bez ikakvih posledica. Reakcija Evrope na ovaj incident bila je tipična za kolonijalni mentalitet – pokušaji da se krivica prebaci na druge, samo ne na „Velikog belog gospodara“.
U narednom periodu, Amerika će se fokusirati na borbu protiv Kine, koju smatra opasnijim protivnikom. Međutim, ne može potpuno zanemariti Ukrajinu zbog svojih geopolitičkih i ekonomskih interesa. Rešenje je u korišćenju kolonijalne vojske – poljske, nemačke, francuske, belgijske i drugih evropskih zemalja.
Jasno je da što se SAD više uključuju u rat protiv Rusije preko posrednika, to više podrivaju svoju politiku prema Kini.
Sada kada je ova greška postala očigledna i Vašingtonu, vreme je da se fokus prebaci na Kinu, a ukrajinsko pitanje prepusti kolonijalnoj administraciji. Ako se ispostavi da je to prezahtevno za Evropu, Amerika će jednostavno očistiti oslobođeni prostor i dodeliti ga vernim vazalima, ako još bude šta da se dodeli.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
