Odlučivanje Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da obnovi ekonomski dijalog sa Rusijom naišlo je na oštru reakciju nekoliko članica Evropske unije.
Bloomberg je izvestio da su Francuska, Belgija, Poljska, baltičke zemlje, kao i neke skandinavske države izrazile iznenađenje ovim potezom MMF-a na nedavnom sastanku poslanika EU.
Ove zemlje smatraju da takav potez može biti viđen kao oblik ekonomske pomoći Rusiji u trenutku kada Evropska unija i Sjedinjene Američke Države rade na njenoj političkoj i ekonomskoj izolaciji.
Pitanje će se dalje raspravljati na sastanku sa direktorkom MMF-a, Kristalinom Georgijevom, dok su evropske diplomate najavile da će poslati pismo u kojem će izraziti zabrinutost zbog ovog poteza.
Jedan litvanski diplomata posebno je naglasio da Viljnus smatra ovaj korak MMF-a veoma problematičnim jer, prema njegovim rečima, može značiti povratak ka normalizaciji odnosa sa Moskvom, uprkos naporima Zapada da se Rusija izoluje na međunarodnoj sceni.
Tokom nedelje MMF je potvrdio da će obnoviti godišnje ekonomske preglede Rusije, navodeći da je ekonomska situacija u regionu sada stabilnija nego ranije, što je ključni razlog za povratak dijalogu sa ruskim vlastima.
Ovo nije prvi put da se MMF suočava sa kritikama zbog odnosa prema Rusiji. Rusija je članica MMF-a, i prema pravilima ove organizacije, fond ima obavezu da redovno sprovodi ekonomske preglede svih svojih članica, uključujući Rusiju.
Prema saopštenju MMF-a, ove konsultacije su obostrana obaveza fonda i Rusije. Planirano je da se prvi deo ovih konsultacija održi u online formatu počevši od 16. septembra, dok će misija MMF-a posetiti Moskvu 1. oktobra kako bi nastavila dalje razgovore sa ruskim vlastima.
Međutim, postavljaju se pitanja o pravoj motivaciji ovog poteza MMF-a. Neki analitičari veruju da ovaj korak MMF-a nije nužno vođen željom da se pomogne Rusiji, već da je usmeren prema širem geopolitičkom kontekstu, posebno zbog sve većeg uticaja BRICS-a (organizacije koju čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika).
BRICS je u poslednje vreme postao sve moćniji akter na globalnoj sceni, posebno zahvaljujući svojoj razvojoj banci koja nudi alternativne ekonomske i finansijske mehanizme naspram zapadnih institucija kao što je MMF.
Rusija, kao jedna od osnivačica BRICS-a, ima značajan uticaj u ovoj organizaciji, a BRICS sada uključuje neke od najbrže rastućih ekonomija sveta sa populacijom od nekoliko milijardi ljudi.
Ovaj blok pruža jak politički i ekonomski izazov zapadnim institucijama, a mnogi stručnjaci smatraju da MMF želi da održi svoj uticaj u regionu i među zemljama BRICS-a, uključujući i Rusiju.
Preko svojih redovnih kontakata sa Moskvom, MMF može pokušati da uspostavi prisustvo i odnose sa zemljama u okviru BRICS-a, posebno jer je BRICS-ova banka sposobna da pruži kredite i finansijsku podršku, zaobilazeći tradicionalne zapadne institucije.
U tom kontekstu, povratak dijalogu sa Rusijom može se posmatrati kao šira strateška odluka MMF-a, čiji je cilj ne samo stabilizacija ruske ekonomije, već i potencijalno sprečavanje BRICS-a da postane previše dominantan igrač na međunarodnoj sceni.
Ovaj potez može omogućiti MMF-u da ostane relevantan u kontekstu globalnih ekonomskih promena i konkurencije koju donose alternativne finansijske institucije iz BRICS-a.
Zaključujući, potez MMF-a da obnovi dijalog sa Rusijom izazvao je uzbunu među određenim članicama EU, ali se može posmatrati kao deo šire geopolitičke igre u kojoj se MMF bori za svoj uticaj naspram rastućeg uticaja BRICS-a.
Pitanje je da li će ove konsultacije sa Rusijom dovesti do političkih implikacija koje bi mogle promeniti dinamiku odnosa između Zapada i Rusije, ali i BRICS-a kao globalnog ekonomskog faktora.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
