Ubistvo predsednika Džona F. Kenedija u Dalasu u novembru 1963. godine i dalje ostaje jedna od najvećih misterija američke politike.
Najnovije tvrdnje američke kongresmenke Ane Pauline Lune (35), republikanke iz Floride i predsedavajuće nove radne grupe Kongresa za otkrivanje federalnih tajni, unose novu dimenziju u ovaj slučaj.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prema njenim rečima, u atentat na Kenedija bila su uključena dva strelca, što direktno osporava zaključke Komisije Voren, koja je ranije zaključila da je Li Harvi Osvald delovao samostalno.
Nova istraga Kongresa osporava zvaničnu verziju atentata
Prema izveštaju koji donosi američki list New York Post, Luna je na konferenciji za štampu iznela tvrdnju da su ranija kongresna saslušanja pogrešno tumačila ključne dokaze.
Konkretno, ona smatra da teorija „jednog metka“, koja je bila kamen temeljac zaključaka Komisije Voren, nije u skladu sa dokazima kojima sada raspolažu istraživači.
Komisija Voren, koja je istraživala atentat tokom gotovo godinu dana, zaključila je da je predsednik Kenedi ubijen metkom koji je ispalio Osvald, i da je on delovao samostalno.
Međutim, već 1979. godine, Specijalni komitet Predstavničkog doma za istragu atentata objavio je izveštaj u kojem se navodi da je Kenedi „verovatno ubijen kao rezultat zavere“.
Luna se u svojim izjavama osvrnula na različite protivrečne dokaze koji su se pojavili u više nezavisnih istraga. Posebno je istakla ulogu Federalnog istražnog biroa (FBI), koji je u to vreme prijavio određene anomalije u vezi sa obdukcijom predsednika u vojnoj bolnici u Betesdi, Merilend.
„Izgleda da su svi ti dokazi pažljivo obrađeni i selektivno plasirani u medijima kako bi se nametnula određena verzija događaja, s kojom se mi ne slažemo“, izjavila je Luna.
Nova istraga i planovi radne grupe Kongresa
Kongresmenka Luna je naglasila da njena dvopartijska radna grupa ima cilj da razjasni kontradiktornosti u prethodnim izveštajima i da dođe do „celokupne istine“ o atentatu na Džona Kenedija.
U tom cilju, planiraju da ponovo saslušaju preživele medicinske stručnjake i svedoke koji su bili prisutni u bolnici u vreme atentata, kao i članove ranijih istražnih komisija.
Osim toga, radna grupa Kongresa ima širi plan – želi da nastavi napore bivše administracije predsednika Donalda Trampa u vezi sa deklasifikacijom dokumenata o atentatu ne samo na Džona Kenedija, već i njegovog brata, senatora Roberta Kenedija, kao i lidera pokreta za građanska prava Martina Lutera Kinga mlađeg.
Trampova administracija je u svom mandatu učinila značajne korake ka otkrivanju dokumenata, ali mnogi dosijei su i dalje nedostupni javnosti.
Tokom poslednjih godina, pojavili su se i dodatni zahtevi za otvaranjem tajnih arhiva CIA i FBI o Kenedijevom ubistvu, ali su mnogi dokumenti ostali zatamnjeni ili cenzurisani, uz obrazloženje da bi njihovo potpuno objavljivanje moglo ugroziti nacionalnu bezbednost.
Teorije zavere i neodgovorena pitanja
Ubistvo Džona Kenedija već decenijama inspiriše brojne teorije zavere. Jedna od najčešće pominjanih hipoteza jeste da su iza atentata stajale moćne frakcije unutar američke vlade, uključujući CIA, vojno-industrijski kompleks ili čak mafiju, koja je imala interese u suzbijanju Kenedijevih reformi.
Takođe, pojedini istoričari veruju da su u atentat bili umešani strani akteri, poput Sovjetskog Saveza ili Kube, s obzirom na tadašnju geopolitičku situaciju i Kenedijevu konfrontaciju sa Fidelom Kastrom.
Druga poznata teorija sugeriše da je pucnjava došla iz više pravaca, a ne samo iz Texas School Book Depository, gde je, prema Komisiji Voren, bio sakriven Osvald.
Video snimci i svedočenja svedoka koji su se nalazili u Dejlija Plazi tog dana često su citirani kao dokazi da su hici ispaljeni i iz obližnjeg brda poznatog kao „grassy knoll“.
Ova teorija dobila je dodatnu težinu nakon što je Specijalni komitet Predstavničkog doma 1979. godine naveo da je „verovatno postojala zavera“ i da su se čuli hici iz više pravaca.
Zašto je ova tema i dalje aktuelna?
Iako je od atentata prošlo više od šest decenija, interesovanje za istinu o ubistvu Kenedija ne jenjava. Razlog za to leži u dubokom nepoverenju prema zvaničnim izveštajima i uverljivosti dokaza koji su tokom godina isplivali na površinu.
Mnogi Amerikanci i dalje veruju da su ključni podaci prikriveni ili izmenjeni, a da potpuna istina još nije izašla na videlo.
Ukoliko nova kongresna radna grupa uspe da pribavi dodatne dokaze ili otkrije nove informacije, to bi moglo imati značajan uticaj na način na koji se ova istorijska tragedija posmatra u američkoj javnosti. Takođe, nova otkrića bi mogla potvrditi ili oboriti teorije koje su se razvijale decenijama unazad.
Šta možemo očekivati u budućnosti?
Radna grupa Kongresa, predvođena Anom Paulinom Lunom, najavila je da će u narednim mesecima preduzeti konkretne korake u daljem istraživanju. Ključni ciljevi uključuju:
- Saslušavanje lekara i svedoka koji su bili prisutni u trenutku atentata i tokom obdukcije.
- Deklasifikaciju dodatnih dokumenata o atentatu na Kenedija, njegovog brata Roberta i Martina Lutera Kinga.
- Analizu svih dosadašnjih dokaza i suprotstavljenih teorija.
- Organizaciju novih javnih saslušanja kako bi se razjasnile nelogičnosti u ranijim istragama.
Ostaje da se vidi da li će ova inicijativa doneti ključne odgovore ili će misterija o smrti Džona Kenedija i dalje ostati nerešena.
Jedno je sigurno – interesovanje za ovaj slučaj neće nestati, a svako novo otkriće može dodatno uzdrmati zvaničnu verziju događaja od 22. novembra 1963. godine.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
