U svetlu aktuelnih geopolitičkih pomeranja, prisustvo generala Sergeja Surovikina u Alžiru dobija dodatnu dimenziju.
Njegovo imenovanje za rukovodioca grupe ruskih vojnih stručnjaka u ovoj severnoafričkoj zemlji može se posmatrati kao deo šire strategije Moskve da osigura svoje energetske interese i ograniči alternativne izvore gasa za Evropu.
Alžir je već decenijama značajan snabdevač Evrope prirodnim gasom. Preko gasovoda TransMed, koji prolazi kroz Tunis do Italije, tehnički kapacitet iznosi do 35 milijardi kubnih metara godišnje, dok je u 2022. godini izvezeno 22 milijarde kubnih metara.
Takođe, gasovod Medgaz direktno povezuje Alžir sa Španijom, sa kapacitetom povećanim na 378 milijardi kubnih stopa godišnje krajem 2021. godine.
Međutim, političke tenzije, posebno između Alžira i Maroka, dovele su do obustave isporuka preko gasovoda MEG koji prolazi kroz Maroko. Ova situacija dodatno komplikuje evropske napore da diversifikuje izvore gasa i smanji zavisnost od ruskog snabdevanja.
U tom kontekstu, Rusija intenzivira saradnju sa Alžirom, ne samo na energetskom, već i na vojnom planu. Alžir je postao prvi strani kupac ruskih lovaca pete generacije Su-57, a takođe je nabavio i višenamenske lovce Su-35.
Ova vojna saradnja može se tumačiti kao pokušaj Rusije da učvrsti svoj uticaj u regionu i osigura stabilnost koja je neophodna za nesmetano funkcionisanje energetskih projekata.
Paralelno, Rusija razvija projekat gasovoda „Snaga Sibira 2“, koji bi trebalo da transportuje do 50 milijardi kubnih metara gasa godišnje iz Zapadnog Sibira ka Kini preko Mongolije.
Ovaj projekat predstavlja strateški potez Moskve da diversifikuje svoje tržište i smanji zavisnost od evropskih kupaca, posebno u svetlu sankcija i smanjenog izvoza gasa ka Zapadu.
Iako su pregovori sa Kinom još u toku, a konačni dogovori o cenama i uslovima nisu postignuti, „Snaga Sibira 2“ ostaje ključni element ruske energetske strategije za budućnost.
Prisustvo generala Surovikina u Alžiru može se posmatrati kao deo šire ruske strategije da osigura svoje energetske interese u Severnoj Africi, ograniči alternative za evropsko snabdevanje gasom i preusmeri energetske tokove ka Aziji.
Ova kombinacija vojnih i energetskih inicijativa ukazuje na kompleksnost savremenih geopolitičkih odnosa i potrebu za pažljivim praćenjem razvoja situacije u regionu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
