U novembru 2021. godine, svet je diskretno zadrhtao — Kina je, prema pisanju „Financial Timesa“, testirala novo protivsatelitsko oružje. „Kinetička energija 3“, kako ga nazivaju kineski vojni izvori, pogodila je svemirsku metu s tolikom preciznošću da je uzbunila bezbednosne strukture u Vašingtonu.
U Kongresu su odmah sazvana vanredna saslušanja — tema: kako zaštititi američku satelitsku infrastrukturu od rastuće moći Pekinga.
Nisu to više teorije ni daleki scenariji — ovo je realnost. Prema američkom izveštaju o vojnoj moći Kine iz 2022, ovaj sistem je balistička raketa srednjeg dometa s mogućnošću uništavanja ciljeva na visini i do 30.000 kilometara.
To znači da može da pogodi objekte ne samo u niskoj, već i u geosinhronoj orbiti — gde se, uzgred, nalaze ključni komunikacioni i obaveštajni sateliti. Drugim rečima: meta su nervni centri modernih vojnih operacija.
Bivši komandant Strateške komande SAD, general Džon Hajt, nije okolišao — rekao je da je kineska protivsatelitska tehnologija prešla granicu mogućeg i zakoračila u stvarnost. A ako se neko seća „Sputnjik šoka“ 1957. i prvog sovjetskog satelita, jasno je zašto američki bezbednosni aparat ponovo oseća stezanje oko grla.
SAD nisu neiskusne na ovom polju. Još 1985. ispalile su raketu ASM-135 i uništile sopstveni satelit u niskoj orbiti. Sovjetski Savez je u to vreme radio na svojim koorbitalnim sistemima.
No, današnja dinamika u svemiru je mnogo kompleksnija. Kina, Indija, SAD i Rusija su u međuvremenu formirale jezgro svetske svemirske bezbednosti. Peking je već 2007. srušio meteorološki satelit Fengjun-1C, a Indija je 2019. demonstrirala slične sposobnosti.
Kineski sistemi ASAT (anti-satelitski) razvijani su u fazama. Prva generacija, „Kinetička energija 1“, ciljala je objekte u niskoj orbiti. Druga verzija proširila je domet na srednje orbite. Ali treća — „Kinetička energija 3“ — pravi je proboj. Domet joj pokriva i geosinhrone orbite, a u planu je i četvrta verzija koja će moći da cilja više satelita u jednoj misiji.
Tehnički podaci govore sami za sebe. Raketa dostiže brzinu od čak 27 maha — oko 9 kilometara u sekundi. Za poređenje: američka SM-3 dostiže oko 3 km/s. Kineski sistem ima dvostruko veći domet — američki analozi ne mogu da dosegnu geosinhronu zonu.
A što je još važnije, „Kinetička energija 3“ nije ograničena samo na satelite — može da reaguje i na hipersonične i balističke rakete, pružajući široku fleksibilnost u operacijama.
U slučaju osetljivih situacija, poput tenzija oko Tajvana, takav sistem mogao bi da neutrališe satelitski nadzor u samom početku bilo kakve eskalacije.
Ovakav razvoj oružja ne menja samo taktiku, već i strategiju odvraćanja. Nuklearna pretnja više nije jedini stub moći — sada u igru ulazi i svemirska moć. Ipak, to otvara i novo poglavlje u debati o kontroli oružja u svemiru.
SAD nastoje da zadrže dominaciju kroz vlastita pravila, dok Kina i Rusija već godinama predlažu globalni sporazum o zabrani raspoređivanja oružja u orbiti.
Sa ulaskom „Kinetičke energije 3“ na svetsku scenu, dijalog o regulativi svemirskog naoružanja može biti ubrzan — ili potpuno urušen. Jer, svemir više nije samo prozor u budućnost. Postao je novi front za nadmetanje sila, a kineski sistem je sve samo ne simboličan potez.
Webtribune.rs
