Kanabis iz Albanije preko Kosova i Metohije putuje u zemlje Evropske unije i Tursku, a iz te zemlje opet preko Kosova u zapadnu Evropu prenosi se heroin, otkriva novi izveštaj mreže Globalna inicijativa protiv međunarodnog organizovanog kriminala.
„Iz Albanije droga prolazi do Kukeša ili Prizrena, prema Uroševcu i Gnjilanu na KiM da bi prešla u (centralnu) Srbiju, gde su graničari ponovo plaćeni velikim iznosima evra. Još jedan važan put droge je Peć – Rožaje prema Novom Pazaru“, tvrde autori izveštaja.
Granica sa Abanijom takođe je identifikovana kao područje za prelazak heroina iz Turske u zemlje EU kroz luku Drač.
U izveštaju se navodi da heroin u region dolazi iz Turske, dok u Albaniju ulazi u Kukeš preko KiM i odlazi u Drač.
Prema autorima, druga ruta heroina je Skadar odakle odlazi u Crnu Goru, a u nekim slučajevima istim putem prenosi se kanabis.
„Elbasan je ključno središte razmene marihuana i heroina između istoka i zapada, jer se nalazi na glavnom putu između albanske obale, Grčke i Severne Makedonije“, navodi se u izveštaju.
Kokain je takođe prisutan u regionu, a uglavnom ga donose brodovi koji dolaze u Crnu Goru iz luka Latinske Amerike, uglavnom sa voćem. Izveštaj napominje da se povećala i proizvodnja i upotreba sintetičkih droga u regionu.
„Mnoga žarišta zločina su pogranični regioni između zemalja, gde se odvija niz kriminalnih aktivnosti, ali tamo je, pored kanabisa, malo zaplene droge ili hapšenja važnih kriminalaca, što navodi na ideju da postoji zaštitni kišobran, koji donosi koristi i održava status kvo“, navodi se u izveštaju.
U vezi sa opojnim drogama, količine uzgoja kanabisa, posebno u zatvorenom prostoru, povećane su u Severnoj Makedoniji, Srbiji i Bosni i Hercegovini, a u Albaniji manje. Većina kanabisa na zapadnom Balkanu, kaže se u izveštaju, sada odlazi u Bugarsku, dok kokain putuje u Hrvatsku, Grčku, Rumuniju i Bugarsku.
„U Albaniji se kanabis uglavnom uzgaja u planinama Dukađini i Kroja, u Valoni, Memalijaju, Tepeljeni, Đirokastri, kao i u Fjeru, Libraždu, Ležu, Malakastri, Bulkizi, Devolu i Lacu“, navode autori izveštaja.
Tvrde da kilogram kanabisa košta između 1.200 i 1.400 evra, dok je najkvalitetniji hibrid vrednosti između 1.600 i 2.000 evra. Iz Albanije se, tvrde autori, kanabis brodom prevozi iz Valone, Fierija, Himare i Leža u Italiju, dok šestomesečna proizvodnja albanskog kanabisa u Italiji košta od 1.800 od 2.000 evra po kilogramu. Druga ruta je, prema njihovim rečima, od Ohrida i Bitolja do Grčke.
Kanabis se u Grčku vozi brodom, sa planina ili čak pravo sa graničnih prelaza vozilima. Albanski kanabis u Grčkoj je, prema anketama, deset odsto je skuplji nego u Italiji; od 2.000 do 2.200 evra po kilogramu, dok se kanabis uzgajan u zatvorenom prostoru u Albaniji kreće od 2.800 do 3.200 evra po kilogramu.
Prema izveštaju, deo albanskog kanabisa odlazi u Tursku i zemlje EU preko Kosova, prenosi RTS.
Primetan porast u trgovini azilantima i pranju novca
Osim uzgoja i prenosa droge, izveštaj Globalne inicijative protiv međunarodnog organizovanog kriminala pokazuje porast aktivnosti kriminalnih grupa u regionu trgovinom azilantima, kao i pranjem novca kroz izgradnju i kockanje.
Zapadni Balkan je osetljiv i na tim poljima kriminala, a tvrdnje su da skoro 50 miliona evra godišnje iznosi korist od trgovine migrantima, uprkos naporima da se zatvori balkanska ruta nakon humanitarne krize pre šest godina.
„Migrantsko tržište u šest zemalja Zapadnog Balkana i dalje je profitabilno za podzemlje, ali je mnogo manje u odnosu na 2015. Pandemija nije značajno uticala na prestanak ovih ilegalnih tokova“, navodi se u izveštaju o trgovini migrantima.
Za Albaniju se broj povećava – sa oko hiljadu emigranata i azilanata koji su evidentirani 2017. godine, u sledećoj je zabaležen porast na oko šest hiljada. Preko 10.000 je zabaleženo u 2019. godini i oko 12.000 u 2020. godini, navodi se u izveštaju.
„Najtoplija područja trgovine ljudima su na jugu Albanije u blizini graničnih tačaka kao što su Kakavija i Kapštica sa Grčkom, da bi prošli kroz Albaniju do severnih graničnih tačaka sa južnom srpskom pokrajinom na Morini-Vrbnici i u Hani e Hotit sa Crnom Gorom“, dodaje se u izveštaju.
Migranti i azilanti se kroz Albaniju prevoze po ceni od 50 do 70 evra po osobi, a u drugim zemljama više, u zavisnosti od kilometara i rizika. Ilegalno prelaženje granice kreće se od 200 do 5.000 evra, uključujući mito graničnim službenicima, navodi se u izveštaju.
Autori studije procenjuju da je zarada u prelasku granica Grčke sa Albanijom između 7,5 i 11,5 miliona evra, dok na grčko-makedonskoj granici cirkuliše između 11,8 i 17,7 miliona evra.
Ilegalnu dobit od trgovine ljudima i drogom uglavnom stiču kriminalne grupe u regionu, ali veliku zaradu imaju i od ilegalnih aktivnosti van Zapadnog Balkana.
Velike količine pranja novca su u građevinskom sektoru, nekretninama, kockanju i turizmu, tvrde istraživači, dok se male količine peru u hotelima, restoranima, poslastičarnicama, barovima i klubovima, benzinskim pumpama, teretanama, voćem i povrćem. Ova aktivnosti učestvuje sa 33 procenta, u ekonomskom sektoru u Albaniji.
Studija primećuje da se od 2017. nadalje doživljavaju građevinski procvat i novi vrhunac cena nekretnina; sa 800 evra po metru kvadratnom u 2017. godini, pa do skoro dvostruko i više – 1.400 do 2.000 evra u 2020. godini.
Tokom 2020. godine, Albanski institut za statistiku (INSTAT) zabeležio je istorijski porast sa građevinskim dozvolama, iako je bio vrhunac pandemije kovida 19.
Novac opran svake godine u zemljama Zapadnog Balkana iznosi i do nekoliko milijardi evra, kaže se u izveštaju, pa je to zločin sa visokom dobiti i rizikom.
Autori studije Globalne inicijativne mreže primećuju da „državne vlasti malo znaju o ovom ogromnom polju kriminala i ne pružaju informacije čija bi studija mogla dovesti do oštrijih politika i aktivnosti sprovođenja zakona protiv kriminalnih grupa“.
