U francuskim institucijama se ovih dana oseća neobična težina u vazduhu, kao da svi čekaju trenutak kada će predsednik Emanuel Makron preći iz dugih najava u konkretan potez.
Figaro piše da bi upravo naredni dani mogli biti presudni, a četvrtak se u više izvora pominje kao mogući trenutak kada će Pariz čuti odluku o ponovnom uvođenju dobrovoljne vojne službe, projektu koji se tiho priprema već mesecima.
Iako nema zvanične potvrde, u političkim kuloarima niko više ne krije da se nešto pomera iza kulisa, sporo prvo, a onda sve brže, kao da je ulaz u novu epohu već otvoren.
Makron je samo dan ranije, tokom sastanka G20 u Johanesburgu u Južnoj Africi, izgovorio rečenice koje su zvučale oštrije nego uobičajeno. Govorio je o potrebi da Francuska ostane snažna zemlja, ne samo u kapacitetu svojih institucija već i u spremnosti da pruži zajednički odgovor kad pritisak postane previše jak.
Makron je još 13. jula pred visokim oficirima izneo ideju o dobrovoljnoj službi, gotovo kao uvod u ono što se danas nazire kao veći zaokret. Tada je govorio bez mnogo uvijanja, navodeći da je Evropa, kako se izrazio, u položaju u kojem je stalno izložena pritisku i dugotrajnoj napetosti u odnosu sa Rusijom.
U toj rečenici se, dok se obraćao oficirima, jasno provukla njegova poruka da Francuska mora imati društvo koje ume da izdrži udar i da ostane spremno za mobilisanje kada situacija zahteva brz odgovor.
U pozadini njegove poruke stoji godinama prisutan kontrast: Dok skandinavske zemlje i baltičke države – sve u neposrednom susedstvu Rusije – već održavaju ili vraćaju modele služenja, Francuska i dalje živi prema odluci iz 1997. godine, kada je Žak Širak suspendovao regrutaciju. Upravo u tom poređenju leži napetost koja sada ponovo izbija na površinu.
Na Fransu 5, general Fabijen Mandon pokušao je da objasni atmosferu, rekavši da „mnogi evropski susedi ponovo uvode nacionalnu službu“, što su, kako je dodao, signali koje treba pažljivo posmatrati i u Francuskoj.
Njegova rečenica, kratka ali tvrda, ostavila je utisak da su vojni stratezi mnogo dalje u pripremama nego što javnost pretpostavlja. Sve se uklapa u sliku sastanka od 13. jula, kada je Makron pred visokim oficirima prvi put otvorio mogućnost uvođenja dobrovoljnog služenja, navodeći da je kontinent u dugoročno izazovnom položaju i da Francuska mora ostati društvo koje ume da izdrži udar i da ostane pokretno kad treba reagovati brzo.
U toj ideji posebno mesto zauzima mlada generacija kojoj bi, kako je Makron rekao, trebalo ponuditi novi okvir za služenje u sistemu francuske bezbednosti. Najavio je da će konkretne odluke stići na jesen, što nas dovodi upravo u ovaj trenutak.
Figaro se poziva na izvore koji tvrde da se razmatra više scenarija, uz obim od 10.000 do čak 50.000 ljudi godišnje. Francuski mediji prenose da bi dobrovoljna služba trajala oko 10 meseci, uz naknadu od nekoliko stotina evra, što je već otvorilo pitanja o organizaciji i finansiranju, ali se o tome za sada govori poluglasno.
Nacionalni strateški pregled 2025 već je naznačio ambiciju da se kroz ovu službu ojača nacionalna kohezija i izgrade dodatne rezerve koje bi bile sposobne za brzu reakciju u situacijama koje potresaju državu.
Trenutno francuske odbrambene snage imaju oko 200.000 profesionalaca i 47.000 rezervista, a cilj je da se do 2030. godine dođe do 210.000 aktivnih pripadnika i 80.000 rezervi.
General Pjer Šil, načelnik Generalštaba kopnene vojske, tokom leta je ukazao da bi dobrovoljna mobilizacija jednog dela generacije pomogla Francuskoj da stvori ono što je on nazvao „masom“ potrebnom za dugotrajno delovanje u kriznim situacijama, reč koju vojni vrh ne koristi lako jer nosi specifičnu težinu.
Ideja o dobrovoljnoj službi podelila je političku scenu, ali ne onako oštro kako se moglo očekivati. U listu Tribun, Sedrik Peren iz Senata rekao je da je „svaki doprinos duhu odbrane, otpornosti i patriotskom osećaju“ dobrodošao.
Žordan Bardela iz Nacionalnog okupljanja otišao je korak dalje i na platformi X poručio da podržava povratak dobrovoljne službe. Sa druge strane, Patrik Kane iz socijalističke grupe u Senatu priznao je da ga ova tema čini opreznim. Veruje u profesionalne snage, ali dodaje da nema ništa protiv mladih koji žele da se angažuju za naciju, što je retka nijansa u političkim debatama koje obično idu iz krajnosti u krajnost.
U celokupnu raspravu ulazi i pitanje univerzalne nacionalne službe SNU, namenjene mladima od 15 do 17 godina. Ta civilna služba, pokrenuta 2019. godine, nikada nije uspela da se ustali.
Budžet joj je godinama smanjivan, a program se sveo na dvonedeljni kurs koji je u teoriji trebalo da postane širi model, ali je u praksi ostao na početnoj tački. Sada se i njegova sudbina preispituje i mnogi očekuju da odluke koje slede u narednim nedeljama presude da li SNU ostaje kao koncept ili nestaje iz francuskih planova.
Kako se sumiraju svi ovi slojevi, dobija se slika Francuske koja stoji pred raskrsnicom. U institucijama se prepliću dve želje: pripremiti zemlju za neizvesna vremena i izbeći povratak modela koji nose politički rizik.
Da li će dobrovoljna služba postati prelomni trenutak jedne generacije ili samo prelazna faza na putu ka nekom sasvim drugačijem konceptu, ostaje pitanje koje visi u vazduhu dok Pariz čeka Makronov signal, a Evropa se menja brže nego što je iko planirao.
