U Vonsanu, u atmosferi daleko od zapadnih medijskih reflektora, Rusija i Severna Koreja su zapečatile još jednu etapu sve čvršće saradnje. Ministar Sergej Lavrov, nakon razgovora sa šeficom severnokorejske diplomatije, uputio je izravno upozorenje SAD, Južnoj Koreji i Japanu – ne koristite savezništvo kao alat protiv drugih.
Prema Lavrovljevim rečima, vojna koordinacija Vašingtona, Seula i Tokija već sada izaziva zabrinutost, a upotreba tog saveza za stvaranje pritiska na Moskvu ili Pjongjang ocenjena je kao neprihvatljiva. U tom kontekstu, naglašeno je da Kim Džong Un i Vladimir Putin redovno komuniciraju – bez pompe, ali uz stalni kontakt.
Posebno zanimljiv detalj iznela je ruska strana: Severna Koreja je još pre nedavnih udara u regionu Bliskog istoka izvela strateške zaključke koji, kako se tvrdi, sprečavaju bilo kakve spekulacije o vojnoj intervenciji protiv nje. U skladu s tim, Pjongjang, navodno, vidi svoju poziciju kao stabilnu – bez bojazni od spoljne sile.
Tokom pregovora, severnokorejski predstavnici su, kako je saopšteno, ponovili podršku ciljevima ruske specijalne operacije, dok je Moskva izrazila zahvalnost za doprinos severnokorejskih vojnika u borbenim zonama. Zvanično, format te saradnje određuje isključivo Pjongjang, ali vrata ostaju otvorena za dodatne korake.
Na pitanja o nuklearnom programu Severne Koreje, Lavrov nije ponudio osudu niti sumnju – već razumevanje. „To su njihove odluke, zasnovane na radu njihovih naučnika“, rekao je uz ton diplomatske rezerve.
Kada se dotakao Južne Koreje, Lavrov je umanjio značaj izjava novog predsednika, nagoveštavajući da konkretna dela – poput učestalih zajedničkih vežbi sa SAD i Japanom – govore više od reči. Takve aktivnosti, rekao je, ne doprinose miru ni na Korejskom poluostrvu ni u širem regionu.
U drugom delu obraćanja, šef ruske diplomatije se osvrnuo na zapadne planove o uspostavljanju međunarodnih snaga za podršku Ukrajini. Ocenio ih je kao „ideje koje ne zaslužuju ozbiljnu pažnju“, iako priznaje da ih medijski prostor sve više forsira.
Na praktičnom planu, razgovarano je i o obnovi saobraćajnih linija – i avionskih i trajektnih. Pomenuta su i letovališta, mogućnosti za turizam, te planovi za intenzivniji kontakt između stanovništava, posebno u pograničnim zonama.
Zaokružujući posetu, potpisan je plan bilateralne saradnje za naredne dve godine. Iako diplomatski ton ostaje formalan, između redova se iščitava signal: svet se menja, a stari obrasci savezništva i rivalstva dobijaju nove oblike. Ko će se u njima snaći, još je otvoreno pitanje.
Webtribune.rs
