Sjedinjene Američke Države se suočavaju sa sve složenijim globalnim izazovima koji bi mogli eskalirati u sukobe na tri različita fronta: Indo-pacifičkom regionu, Evropi i Bliskom istoku.
Ova potencijalna kriza, kako autor upozorava, dovodi u pitanje decenije strateškog planiranja u Vašingtonu i otvara pitanje spremnosti SAD da se istovremeno suoče s protivnicima na više pozornica.
Globalna pretnja: jačanje saveza protiv SAD
U novembru 2024. dva ključna događaja drastično su promenila globalni geopolitički pejzaž. Prvo, severnokorejske trupe su se pojavile na ukrajinskom ratištu, pružajući direktnu podršku Rusiji.
Drugo, danska mornarica zaplenila je kineski teretni brod „Yi Peng 3“ zbog sumnje da je namerno presekao kablove za prenos podataka na dnu Baltičkog mora.
Ova dva incidenta označavaju duboku promenu u globalnoj strategiji, jer po prvi put protivnici SAD otvoreno pružaju vojnu podršku jedni drugima na različitim krajevima sveta.
Koen ovaj savez naziva „osovinom agresora“, „nečistim savezom“ ili novom „osovinom zla“. Savezništvo između Kine, Rusije, Irana i Severne Koreje postaje sve čvršće, preteći globalnim interesima SAD.
Kinesko-ruska „bezgranična“ saradnja, najavljena u februaru 2022. godine, evoluirala je u sistematsku podršku u vojnom, ekonomskom i tehnološkom smislu.
Severna Koreja je formalizovala pakt o međusobnoj odbrani s Rusijom, dok Moskva i Teheran rade na sveobuhvatnom sporazumu koji uključuje odbrambene aspekte.
Pad američke strategije: ograničenja resursa
Od Drugog svetskog rata, američke vojne strategije bile su usmerene na vođenje dva paralelna sukoba. Tokom Hladnog rata, ovaj pristup bio je ključan za suprotstavljanje širenju komunizma.
Međutim, u posthladnoratovskoj eri, iscrpljenost američkih resursa zbog rata protiv terorizma i ograničena vojna modernizacija pokazali su se kao veliki izazovi.
Uprkos pokušajima da se zadrži struktura oružanih snaga za dva sukoba, strategija je postepeno smanjivana. Administracija Baraka Obame 2011. godine uvela je koncept „strategije jednog i po rata“, dok su administracije Donalda Trampa i Džoa Bajdena dodatno smanjile ambicije na „pobednički jedan rat“ i ograničavanje ostalih konflikata.
Međutim, kako pokazuje Koen, događaji poput pojavljivanja severnokorejskih trupa i kineskog mešanja u Evropi ukazuju na to da se konflikti mogu proširiti preko regiona i izazvati simultane krize.
Geopolitičke posledice: višeregionalna pretnja
Bliski istok, iako marginalizovan u američkim strategijama, i dalje privlači pažnju zbog svog strateškog značaja.
Napori SAD da smanje vojno prisustvo u regionu često su završavali neuspehom zbog regionalnih sukoba, poput borbe protiv Islamske države i zaštite Izraela.
Slično tome, Evropa ostaje ključni trgovinski partner SAD, s udruženim doprinosom SAD-a i EU gotovo polovini globalnog BDP-a. Američka povezanost s Evropom ne dozvoljava Vašingtonu da zanemari regionalnu bezbednost.
U isto vreme, kineski rast vojnih kapaciteta i sve tešnje veze s Rusijom predstavljaju direktan izazov američkim interesima u Indo-pacifičkom regionu.
Povezanost protivnika SAD — Kina, Rusija, Iran i Severna Koreja — pokazuje da izolacija konflikata nije realna. Umesto toga, svaki regionalni sukob ima potencijal da metastazira u globalni problem.
Preporuke za budućnost: Potreba za reformom strategije
Komisija za nacionalnu odbranu SAD nedavno je pozvala na reviziju američke vojne strukture kako bi bila sposobna da se suoči s izazovima na tri fronta.
Ovo bi zahtevalo povećanje budžeta za odbranu, što je politički osetljiva tema u Vašingtonu. Trenutni vojni izdaci SAD iznose polovinu onoga što je trošeno tokom Hladnog rata u odnosu na procenat BDP-a, što dodatno komplikuje prilagođavanje.
Koen upozorava da SAD ne mogu same nositi teret globalne bezbednosti i da je jačanje saveza s partnerima ključno. Ovaj pristup zahteva veće učešće saveznika u finansiranju i vojnoj podršci, kao i priznavanje realnosti da globalne pretnje neće nestati bez koordinisanog delovanja.
Kako navodi Rafael Koen na Foreign Policy, Sjedinjene Američke Države ulaze u najopasniji period od Hladnog rata. Pojava „osovine protivnika“ — Kine, Rusije, Irana i Severne Koreje — zahteva sveobuhvatnu promenu u pristupu nacionalnoj bezbednosti.
SAD moraju prepoznati rastuće rizike višeregionalnih sukoba i prilagoditi strategije za odbranu globalnih interesa zajedno sa svojim saveznicima.
Miloš A.T. (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
