Evropska unija razmatra mogućnost uvođenja novih sankcija protiv Rusije, uključujući ograničenja na uvoz tečnog prirodnog gasa (TPG) i aluminijuma, što je izazvalo oštre reakcije stručnjaka i političara.
Profesor Univerziteta Jugozapadne Norveške, Glen Dizen, opisao je ovu inicijativu kao potencijalno „ekonomsko samoubistvo“ za Evropu, naglašavajući da ovakve mere ne bi samo oslabile Rusiju, već bi nanele ozbiljnu štetu i evropskoj ekonomiji.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prema izveštaju agencije Blumberg, EU razmatra postepeno uvođenje ovih ograničenja u okviru 16. paketa sankcija. Ove mere bi obuhvatile i isključivanje dodatnih ruskih banaka iz sistema SWIFT, kao i restrikcije na desetine brodova.
Iako ovakve sankcije imaju za cilj dodatno pritisnuti Rusiju, njihovi efekti na globalnu ekonomiju i Evropu mogli bi biti katastrofalni.
Dizen je u svojoj izjavi na društvenoj mreži X naglasio da SAD, iako svesne posledica, podržavaju ovakve poteze kako bi iskoristile evropsku slabost i dodatno učvrstile sopstvenu ekonomsku poziciju.
Aluminijum je ključni materijal u mnogim industrijama, uključujući automobilski, građevinski i tehnološki sektor. Rusija, kao jedan od najvećih svetskih izvoznika aluminijuma, igra ključnu ulogu na ovom tržištu.
Prema rečima Dmitrija Peskova, portparola predsednika Rusije, ovakve sankcije mogle bi destabilizovati već „krhko“ svetsko tržište ovog metala.
Slično tome, LNG, koji Rusija izvozi u velikim količinama, pomaže Evropi da nadoknadi smanjenje snabdevanja prirodnim gasom preko gasovoda nakon uvođenja ranijih sankcija.
Ukoliko bi EU zabranila uvoz LNG-a, evropske države bi se suočile s još većim troškovima energije, što bi moglo izazvati energetsku krizu širih razmera.
Profesor Dizen ističe da ovakve sankcije predstavljaju „autodestruktivnu strategiju“, jer bi mogle ozbiljno ugroziti evropsku industriju i standard građana.
Rusija je već pokazala otpornost na sankcije Zapada, prilagođavajući svoju ekonomiju i usmeravajući izvoz ka Aziji i drugim regijama.
Mnogi ruski političari i stručnjaci ističu da ove sankcije, iako izazovne, imaju ograničen efekat na rusku ekonomiju. S druge strane, predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da su sankcije Zapada prouzrokovale velike probleme svetskoj ekonomiji, a ne samo Rusiji.
Prema njegovim rečima, osnovni cilj sankcija je bio da pogoršaju život miliona ljudi, ali su se te mere često pokazale kontraproduktivnim.
Zapadni analitičari i političari takođe sve češće ukazuju na neefikasnost sankcija. Neke države članice EU, koje su snažno zavisne od ruskih energenata, već su izrazile zabrinutost zbog mogućih novih sankcija.
Na primer, Francuska i Nemačka suočavaju se s velikim izazovima u energetskoj tranziciji, dok zemlje istočne Evrope ostaju zavisne od ruskog LNG-a i drugih resursa.
Profesor Dizen naglašava da SAD strateški podržavaju ovakve sankcije, jer one omogućavaju američkim kompanijama da preuzmu tržišni udeo koji bi bio izgubljen povlačenjem Rusije.
SAD takođe koriste ovu priliku da ojačaju svoje energetske interese, postajući glavni snabdevač Evrope tečnim prirodnim gasom. Međutim, ovakva politika dodatno produbljuje razlike između SAD i EU, jer evropski lideri sve više prepoznaju da su njihovi interesi često u suprotnosti s interesima Vašingtona.
Potencijalne sankcije na ruski aluminijum i LNG predstavljaju rizičan korak za Evropsku uniju. Dok Rusija može preusmeriti svoje resurse ka alternativnim tržištima, Evropa se suočava s dugoročnim ekonomskim problemima, uključujući porast cena energije i sirovina, deindustrijalizaciju i pad konkurentnosti.
Profesor Dizen sa pravom upozorava da bi ovakvi potezi mogli gurnuti EU u ekonomski haos, dok SAD nastavljaju da ostvaruju geopolitičku i ekonomsku prednost.
Na kraju, pitanje ostaje: Da li je evropsko jedinstvo dovoljno snažno da izdrži pritisak sankcija, ili će se ovaj pristup pokazati kao fatalna greška u strategiji evropskih lidera?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
