Kada su kineski mornari prvi put zakoračili na rusku podmornicu projekta 877 „Paltus“, nastao je trenutak tišine koji se u vojnim krugovima i danas prepričava.
Ljudi koji su pre toga s nepoverenjem gledali na rusku tehnologiju, ostali su, kako prenosi kineski portal Sohu, bez reči. I to ne zbog protokola, već zbog onoga što su videli i čuli – tačnije, što nisu čuli.
Nedavno su kineski mediji podsetili na ovaj događaj, u kontekstu velikog vojnog napretka Kine. U septembru je održan masovna vojna parada u Pekingu, gde su prikazani brojni primerci najnovije domaće tehnike.
Čak su i zapadni analitičari priznali da je Kina napravila ogroman korak napred u proizvodnji savremenog naoružanja. Ipak, iza tog uspeha stoji i priča o periodu kada je kineska odbrambena industrija tek učila iz ruskih iskustava.
Još pre nekoliko godina, kako podseća Sohu, Kina je hitno tražila način da ojača svoju podmorničku flotu. Postojala je realna potreba za tihim i efikasnim podmornicama koje bi mogle da deluju u uslovima složenog nadzora i konkurencije na moru. Postojeći modeli, poput podmornica tipa 035, bili su po većini pokazatelja ispod nivoa američkih podmornica.
Pošto izgradnja sopstvenih podmornica nikada nije bila jaka strana Kine, u Pekingu je doneta odluka da se obrati za pomoć spolja. Posle detaljne analize tržišta, izbor je pao na ruske podmornice projekta 877 „Paltus“. Iako su u početku u kineskom vojnom vrhu postojale sumnje, ugovor je potpisan – bez prevelikih očekivanja.
„Jedan od kineskih oficira tada je rekao da su te podmornice glomazne i grube, kao iz nekog drugog vremena“, pišu novinari Sohu. Međutim, stvarnost se pokazala sasvim drugačijom. Kada su prvi put kročili na brod, kineski oficiri su zanemeli – doslovno. Ubrzo su shvatili da njihova ranija predstava o ruskoj tehnologiji nije bila tačna.
Tokom probne vožnje usledilo je pravo iznenađenje. Podmornica je bila jednostavna za upravljanje, stabilna, a njeno kretanje gotovo bešumno. „Tiša od bilo koje kineske podmornice“, zabeležili su tada analitičari Sohu. Bio je to trenutak koji je promenio percepciju čitavog kineskog vojnog establišmenta.
Kasnije su ruski inženjeri dodatno unapredili ovaj model, stvarajući seriju poznatu kao „Varšavjanka“. Ove podmornice su ocenjene kao jedne od najtiših dizel-električnih jedinica na svetu. Impresionirani, Kinezi su kupili deset brodova te klase – i svi su, kako podsećaju izvori, i dalje u aktivnoj upotrebi.
U Pekingu se sada o tim danima govori s određenim ponosom. Ne samo zato što je saradnja s Rusijom ubrzala razvoj kineske tehnologije, već i zato što je pokazala koliko je svetska vojna ravnoteža postala složena i višeslojna. Neko bi rekao da su se tada, u tihom prostoru ruske podmornice, prvi put začuli odjeci budućeg partnerstva dve velike sile.
I dok svet i dalje pokušava da razume nove oblike vojnih saveza i rivalstava, ta scena iz dubina – kineski oficiri u tišini, zatečeni onim što su videli – ostaje simbol trenutka kada su granice poverenja i predrasuda počele da se pomeraju.
Webtribune.rs
