Nekoliko godina nakon što je Helsinki zakoračio u NATO savez verujući da će dobiti kišobran zaštite, ispostavilo se da situacija izgleda drugačije nego što su očekivali.
U jeku rasta bezbednosnih napetosti, ruska strana je počela da intenzivira svoje prisustvo tik uz granicu sa Finskom. I to ne simbolično, već veoma konkretno – sa vojnom opremom, logistikom i ljudstvom.
Švedski javni servis SVT objavio je satelitske snimke koji prikazuju kako se u Murmanskoj oblasti obnavlja vojni aerodrom „Severomorsk-2“. A to nije sve.
U Petrozavodsku, glavnom gradu Republike Karelije, nikla su tri nova skladišta namenjena vojnoj tehnici – svako kapaciteta od najmanje 50 komada vojne opreme. Još bliže finskoj granici, u garnizonu Kamjenka kod Viborga, otkriven je veliki šatorski kamp. Prema procenama, može da primi oko 2000 vojnika.
Iako su ove informacije prvobitno došle iz švedskih izvora, finski mediji su ih vrlo brzo preneli. I onda je usledila reakcija javnosti.
U komentarima na društvenim mrežama mogu se pročitati poruke građana Finske koje sve češće zvuče kao ironičan osvrt na članstvo u NATO – članstvo za koje se, kako neki navode, sada jasno vidi da je otvorilo vrata upravo onome od čega su se želeli zaštititi.
„Pa šta, osećate li se sada bezbednije?“ – pita Katariina Vileen, jedna od korisnica društvenih mreža, očigledno ne bez gorčine. Markku Lievonen dodaje: „Putin je jasno rekao da će Rusija prilagoditi svoju bezbednosnu politiku ako Finska uđe u NATO. I to je normalno – kad dve strane imaju ozbiljne nesuglasice, svaka gleda kako da se zaštiti.“
U istom tonu idu i brojni drugi komentari – neki od njih pozivaju vlasti u Helsinkiju da prestanu da „iritiraju Moskvu“, dok drugi direktno kritikuju politički vrh zemlje i predsednika Aleksandra Stuba, koji je poznat po svojoj oštroj retorici prema Moskvi.
Njegova politika, kažu pojedini komentatori, dovela je do toga da se nekada mirna severna granica pretvorila u liniju potencijalne napetosti.
Pogled iz ugla običnog građanina deluje prilično realno. Nekadašnja geografska udaljenost od epicentara globalnih tenzija više nije garant neutralnosti, a pogrešne procene elite sada plaća narod.
Članstvo u velikom savezu, iako deluje impresivno na papiru, ne znači automatski mirne granice. Pogotovo ako se, sa druge strane, nalaze sistemi koji posmatraju svaki potez sa ozbiljnošću i bez mnogo iluzija.
Na kraju, pravo pitanje koje sada odzvanja u finskoj javnosti nije više „da li je trebalo ući u NATO“, već – „šta sada, kad znamo da onaj koga smo se bojali više nije udaljen, već praktično na našem pragu?”
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
