Nisu mu mogli ništa, nije mogao da umre – Učestvovao je u 4 rata a onda je krenuo ka Jugoslaviji …

 Za većinu vojnika gubitak oka ili ruke bili bi dovoljni da se penzionišu na bojnom polju, ali to nije bio slučaj sa Belgijancem koji je služio kao oficir u britanskoj armiji, zbog čega je poneo titulu ser.

Tokom četiri velika sukoba zadobio je 11 smrtno opasnih rana, a upucan je u lice, glavu, ruku, stomak, nogu, prepone i članak. Pored toga preživeo je nekoliko obaranja aviona, više puta pokušavao beg iz italijanskog zatvora za ratne zarobljenike i slomio kičmu.

Uprkos svim povredama ostao je apsolutno posvećen vojsci. Primera radi, iako se oženio sa Austrijankom sa kojom je imao dve ćerke, njih nije ni pomenuo u svojim memoarima. Pisao je samo o ratnim dešavanjima, a knjigu je nazvao „Srećna Odiseja“. Reklo bi se da je živeo za rat.

U memoarima je napisao da je tokom Drugog burskog rata 1899. godine shvatio „da mu je rat u krvi“.

– Da me Britanija nije htela, služio bih za Bure – napisao je.

Rođen je 1880. godine u aristokratskoj porodici, ali se spekulisalo da mu je otac Leopold drugi, kralj Belgije. Napustio je Univerzitet Oksford i prijavio se u britansku armiju, a da bi mogao da se kvalifikuje za Drugi burski rat, lažirao je ime i ubrzo je bio na putu ka Južnoj Africi. U Somaliji je izgubio oko što je smatrao nagradom jer je mogao da dođe u Evropu gde je besneo Prvi svetski rat. Tamo je, kako je mislio, bila prava akcija.

Na Zapadnom frontu je izgubio ruku, a onda se opet vratio u borbe. Činilo se da ne može da umre. U borbi kod Đavolje šume metak ga je pogodio pravo u potiljak, što bi verovatno ubilo svakog čoveka, ali je de Vart preživeo.

Uprkos gubicima nekoliko delova tela rekao je: „Iskreno, uživao sam u ratu“.

Gde god je bio sukob Adrijan je tamo išao. Posle Prvog svetskog rata otišao je u Poljsku gde su se vodile borbe sa Boljševicima, Ukrajincima, Litvanicima i Česima, a 1919. godine je dva puta preživeo pad aviona. Penzionisao se 1923. godine sa činom major-generala, i narednih 15 godina je proveo na streljani.

[adsenseyu4]

Sa početkom Drugog svetskog rata vratio se u Britaniju i ponovo se prijavio u vojsku, odakle je poslat u Norvešku da vodi anglo-francuskim snagama. Vratio se u Britaniju na svoj 60. rođendan, da bi ga Vinston Čerčil poslao da vodi britansku misiju u Jugoslaviji. To je jedina misija u kojoj nije uspeo, jer nikada nije stigao u Jugoslaviju. Dok je putovao preko Malte, njegov avio je pao u Mediteransko more i zarobili su ga Italijani.

Nakon što je Italija promenila strane, poslali su de Varta da pregovara sa saveznicima u Rimu. Čerčil je onda imao novi zadatak za njega, i poslao ga je u Kinu kao specijalnog predstavnika. Tamo je preživeo još jedan pad aviona. Konačno, u penziju je otišao 1947. godine, a na putu ka Engleskoj se okliznuo i slomio kičmu na stepenicama. Umro je 1963. u 83. godini, a poslednje dane proveo je u pecanju.

(Blic)