Ništa poput ovoga se nikada nije dogodilo, čak ni u najboljim vremenima. Šefovi tri ruske obaveštajne agencije su istovremeno posetili SAD. Ovo je izvanredan događaj bez presedana, naročito u vreme kada se taj odnos toliko pogoršao.
Sergej Nariškin, šef inostrane obaveštajne službe, Aleksandar Bortnikov, koji je na čelu Federalne službe bezbednosti, i general-pukovnik (dve zvezde) Igor Korobov, šef ruske vojne obaveštajne službe, posetili su Vašington krajem januara.
[adsenseyu1]
Nije mnogo toga procurilo u medije, ali je prijavljeno da su se sastali sa direktorom CIA-e, Majkom Pompeom. Nije bilo nikakve tajnosti o ovoj poseti, ili pokušaja da je zataškaju. Ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov je ovaj događaj spomenuo na televiziji.
On je tvrdio da je poseta bila uspešna i da uprkos ekstremnim tenzijama između ove dve države, njihove obaveštajne službe nastavljaju da sarađuju. Kako je rekao: “Politika je politika, posao je posao. Postoje političke izjave, i postoji pravi posao“.
Barem jedan od ovih ruskih posetilaca je pogođen sankcijama. Očigledno je da je predsednik Donald Tramp odobrio posetu, jer je on jedini koji ima ovlašćenje da privremeno ukine ta ograničenja. Bez sumnje, došlo je do rasprave o terorističkoj pretnji koju je predstavila Federalna služba bezbednosti, ali taj tim je predvodio Nariškin.
[adsenseyu4]
Pregovori o zajedničkim naporima u borbi protiv međunarodnog terorizma su se mogli održati bilo gde. Takvi kontakti između obaveštajnih službi ne zahtevaju da visoki zvaničnici vode delegacije. Stoga se mora zaključiti da su ovi razgovori usmereni na mnogo širi program – moralo je postojati nešto zaista značajno za raspravu, sa programom koji nije ograničen na samo jedan ili dva problema.
Postojao je poseban kontekst za ovaj događaj. Važno je napomenuti da su se i specijalni predstavnik SAD za Ukrajinu Kurt Volker, i vrhovni pomoćnik ruskog predsednika Vladislav Surkov, takođe sastali krajem januara u Dubaiju.
Američki zvaničnik je poznat po svojim poslovima u CIA-i. Mnogi posmatrači smatraju da je prilično iznenađujuće to što predsednik Tramp nije rekao ništa kritično u vezi sa Rusijom, prilikom svojih izjava na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu 26. januara.
[adsenseyu1]
Tokom svog boravka u Švajcarskoj, američki predsednik je bio previše zauzet da bi se sastao sa ukrajinskim predsednikom Porošenkom, ali je uspeo da pronađe vreme za razgovore sa svojim “prijateljem“, predsednikom Ruande- Polom Kagameom. Dugo očekivana “Lista Kremlja“ nije bila ništa drugo nego besmislen administrativni korak.
Postoje izveštaji da Vašington traži načine za poboljašanje veza. Vrhovni vojni lideri ove dve zemlje su se sastali u septembru prošle godine kako bi razgovarali o Siriji. Više takvih događaja je planirano za budućnost. Dva ministra spoljnih poslova redovno održavaju privatne sastanke.
5. februar je bio važan datum – obe strane su izjavile da su ispunile svoje obaveze prema novom „START“ sporazumu.
Ovo je momenat kada plima počinje da se menja, jer predsednik Tramp vidi neke uspehe iz svojih napora da potkopa poverenje javnosti u istrazi „Russiagate“. Predsednik ide u ofanzivu. Donald Tramp je dao dozvolu da se objavi memorandum, u kom se navodi da je bilo zloupotrebe moći od strane FBI-a i Odeljenja za pravosuđe u istrazi o navodnom mešanju Rusije u američke predsedničke izbore.
[adsenseyu4]
Ovaj dokument baca svetlo na ulogu “paralelne države“ u Americi i njen uticaj na medije. Pruža nagoveštaj o tome ko je digao galamu oko “Russiagate“ i zašto, i pokazuje da su spremni da idu daleko, koliko god je to potrebno, kako bi pokvarili američki odnos sa Moskvom.
Sa rastućom ekonomijom, američki predsednik se osećao dovoljno snažno da odobri posetu. To, bolje nego bilo koji drugi primer, pokazuje da je Rusija previše važna da bi razgovori sa njom bili zanemareni. Ovde dve sile treba da budu angažovane u dijalogu, a pitanja su previše značajna da bi ih ignorisali ili gurali pod tepih. Predsednik Tramp se nikada nije udaljio od tvrdnje da želi da popravi taj odnos.
Po njegovim rečima- “Putin je veoma važan“. Javna je tajna da lična hemija između lidera može igrati značajnu ulogu u pokretanju procesa pomirenja. Sa objavljenim memorandumom i time da “Russiagate“ nikuda ne vodi, predsednik bi mogao imati više pristalica u Kongresu nakon izbora 2018. godine. Američka politika o Rusiji bi mogla biti jedna od stvari koje će se promeniti.
Šanse su tanke da Rusija i SAD postanu bliski partneri. To ovaj angažman, okončanje konflikta, i interakciju u određenim oblastima čini još važnijim. Kontakti između šefova obaveštajnih službi ukazuju na to da su stranke ozbiljne po pitanju donošenja pozitivnih promena.
Možda nikada nećemo saznati o čemu su razgovarali ovi zvaničnici, ali sama činjenica sastanka govori za sebe. Zaista je nemoguće potceniti njegov značaj. Izgleda da možda postoji svetlo na kraju tunela.
Webtribune.rs
