Ako su nedeljni izbori u Španiji bili „poslednji signal upozorenja za Evropu“, kao što alarmantno ocenjuje nemački „Špigl“, kakvu vrstu alarma predstavlja uporni uspon prokaženog AfD-a na mesto druge najpopularnije partije u Nemačkoj?
I to baš sad kad je, opominje „Mond“, i „Makron suočen sa krhkošću makronizma“ a Marin Le Pen ima veću podršku od njega. Evropa je u previranju.
Orbanova realnost
Pri čemu to previranje ima perspektivu da postane još i haotičnije ostvari li se prognoza Međunarodnog monetarnog fonda, na koju je ovih dana ukazao premijer Mađarske Viktor Orban, da će već do kraja ove decenije Francuska, Velika Britanija i Italija izgubiti svoja mesta u 10 najvećih svetskih ekonomija, dok će Nemačka sa četvrtog pasti na to, tek 10. mesto.
„To je realnost“, kazao je Orban, dok „Volstrit džornal“ na ovom tragu otkriva neprijatnu istinu: „Evropljani se suočavaju sa novom ekonomskom realnošću, kakvu nisu iskusili decenijama. Oni postaju siromašniji“.
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti
Rok trajanja
Francuzi, opisuje američki list, „jedu manje guščje paštete i piju manje crnog vina. Španci štede na maslinovom ulju. Fince pozivaju da saune koriste vetrovitim danima, kad je energija manje skupa.
[adsenseyu1]
Širom Nemačke, potrošnja mesa i mleka pala je na najniži nivo u poslednje tri decenije“; štaviše, ukazuje „Volstrit džornal“, što se mesa tiče zabeležen je pad od čak 8 odsto prošle godine u odnosu na godinu pre, a povrh toga „govedinu i teletinu Nemci zamenjuju jeftinijim mesom poput piletine“.
U Briselu pak, „jednom od najbogatijih gradova Evrope“, opisuje se dalje, „učitelji i medicinske sestre stajali su u redu pre neko veče da iz kamiona upola cene kupe namirnice pred istekom roka trajanja“.
Zahvaljujući tome, govori prodavac, njegove mušterije mogu da jedu meso dva-tri puta nedeljno, a „Volstrit džornal“ pojasniće i da kompanije koje se bave preprodajom hrane iz supermarketa kojoj ističe rok trajanja, kao i neprodate hrane iz restorana, niču širom Zapadne Evrope. Samo jedna od njih, TooGoodToGo iz Danske, ima 76 miliona registrovanih korisnika na kontinentu, „oko tri puta više nego krajem 2020“.
Brojke pokazuju i da su realne zarade u odnosu na 2019. u Nemačkoj opale za 3 odsto, u Italiji i Španiji za 3,5, u Grčkoj za čak 6 odsto…
Povratak migrantske krize
A tu je i skoro zaboravljeni problem koji baš sad preti da se vrati.
„Nemačka, imamo problem: migrantska kriza se vratila! Brojke su eksplodirale“, u svom tabloidnom maniru je ovog utorka „Bild“ ukazao na podatak da je u prvoj polovini ove godine zabeleženo skoro 80 odsto više zahteva za azil nego prošle godine, većinom iz Sirije, Avganistana i Turske, sve u svemu, najviše posle dramatičnog vrhunca prethodne migrantske krize 2015. i 2016. godine.
Pritom su skoro tri četvrtine azilanata mlađi od 30 godina, što znači da će sve stariji Stari kontinent, uz to i sve jaloviji, tek imati prilike da se u narednih par decenija suoči sa demografskim posledicama ove seobe naroda.
S tim što je ovo suočavanje zapravo već u toku, a kako stoje stvari u pogledu integracije novih Evropljana mogli smo da vidimo i pre mesec dana prilikom nemira u kojima je gorelo širom Francuske nakon što je policija u predgrađu Pariza ubila tinejdžera alžirskog porekla.
A sada, zauzvrat, u Francuskoj protestuju policajci zbog kažnjavanja njihovih kolega, te „Mond“ u uredničkom komentaru ima obilje razloga za pomenutu konstataciju da je predsednik Emanuel Makron suočen sa krhkošću makronizma jer je njegov projekat, zasnovan na „obećanju rasta, emancipacije i progresa“, sad suočen sa „realnošću koja nije nimalo ružičasta, i perspektivom koja izaziva nervozu“.
Marin Le Pen i Alternativa za Nemačku
Drugim rečima, možda ipak nije ni čudno ni šokantno što ankete ove godine pokazuju da bi u hipotetičkom drugom krugu predsedničkih izbora Marin Le Pen pobedila Makrona u odnosu 55 prema 45 odsto; prošlog aprila, inače, Makron je pobedio s preko 58 odsto osvojenih glasova. Izgleda da se Francuzima ipak jede guščja pašteta uz crno vino i bez haosa u migrantskim predgrađima.
Sličan je trend i u Nemačkoj, u kojoj je Alternativa za Nemačku (AfD), prema najnovijim istraživanjima, uprkos silnoj negativnoj kampanji u svim medijima i statusu parije koji ima, došla do drugog mesta i čak 22 odsto podrške; više od bilo koje članice vladajuće „semafor“ koalicije socijaldemokrata, liberala i Zelenih, i svega nekoliko procenata iza najpopularnijih, opozicionih, demohrišćana čiji je lider Fridrih Merc izneo jeretičku ideju o saradnji s AfD-om.
Doduše, samo na opštinskom nivou, a i to je porekao čim se na njega sa svih strana sjurila lavina besa, no, to ne menja činjenicu da je izgovoreno ono što je do juče bilo nezamislivo.
S tim u vezi, dok konstatuje da je na španskim izborima u nedelju izbegnut „horor scenario apsolutne većine desnice” — za samo 7 poslaničkih mesta — liberalni nemački „Špigl“ opominje da su španski izbori „pokazali šta je u pitanju i kada je reč o ostatku kontinenta: konzervativci se približavaju desničarskim ekstremistima, i time ugrožavaju liberalnu demokratiju“.
Štaviše, napominje „Špigl“, desnica nije pobedila samo zahvaljujući „slabosti glavnog kandidata“, Alberta Nunjeza Feihoa koji u finišu kampanje nije uspeo da objasni otkud on u kupaćim gaćama na fotografiji sa narko dilerom.
[adsenseyu4]
Te stoga „izbori u Španiji ne treba da umire Evropu, već da posluže kao upozorenje“ jer „predstavljaju trend“, tako da je „radikalno desničarska EU sad zamisliva“ jer ovi radikali, poput Viktora Orbana i italijanske premijerke Đorđe Meloni, ne žele da napuste briselsku uniju nego da je urede po svojim zamislima.
Kako bi takva unija mogla da izgleda? Šta je izazvalo ovaj uspon desnice u Evropi? I kakva je evropska perspektiva usled previranja i meteža u kojima se ona nalazi?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili novinar Siniša Ljepojević i saradnik Instituta za političke studije Dušan Dostanić.
(Sputnik)
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
