Pentagon je u najnovijem izveštaju upozorio na značajan porast kineskih nuklearnih kapaciteta, predviđajući da bi Kina mogla da poseduje čak 1.000 nuklearnih bojevih glava do 2030. godine.
Tokom protekle godine, Peking je značajno povećao svoje zalihe nuklearnog oružja, dodajući najmanje 100 novih bojevih glava i dostigavši ukupno više od 600 komada, što ukazuje na ubrzani tempo širenja ovog arsenala.
Ova procena dolazi u trenutku globalne neizvesnosti i očekivanja promena u kinesko-američkim odnosima, posebno s obzirom na dolazak novoizabranog predsednika Donalda Trampa.
Trampova administracija se, kako se očekuje, planira osloniti na kombinaciju ekonomskog pritiska i carinskih mera kako bi izvršila politički uticaj na Peking.
Izveštaj ukazuje da Kina zadržava politiku „ne pucamo prvi“, što znači da je njen nuklearni program primarno usmeren na odvraćanje potencijalnih protivnika.
Međutim, brzina kojom se povećava njen arsenal izaziva zabrinutost u Pentagonu i šire u međunarodnoj zajednici. Ovaj trend dolazi u vreme kada se očekuje značajan rast troškova odbrane u mnogim zemljama, uključujući i SAD, kako bi se odgovorilo na kineski izazov.
Jedan od ključnih problema s kineskom vojnom moći jeste netransparentnost njihovog budžeta za odbranu. Zvanični podaci Pekinga sugerišu relativno umeren rast troškova, ali Pentagon procenjuje da stvarna potrošnja daleko premašuje zvanične brojke.
Prema izveštaju, Kina troši najmanje 40% više nego što je zvanično prijavljeno, što dovodi do procenjenog ukupnog budžeta za odbranu između 330 i 450 milijardi dolara u 2024. godini.
Tako kineski budžet za odbranu raste, on je i dalje znatno manji od američkog, koji ostaje najveći na svetu.
Predsednik Džozef Bajden je zatražio rekordnih 880 milijardi dolara za odbranu u 2024. godini, a očekuje se da će Kongres dodatno povećati ovu sumu kroz razne amandmane i dodatke.
Rast kineskog nuklearnog potencijala dolazi u širem kontekstu jačanja kineskih mornaričkih i vazduhoplovnih kapaciteta, što je deo strategije Pekinga da postane dominantna sila u azijsko-pacifičkom regionu.
Izveštaj takođe beleži probleme unutar kineskog ministarstva odbrane, uključujući navode o korupciji, što ukazuje na unutrašnje izazove s kojima se suočava kineski vojni sektor.
Očekuje se da će ovo ubrzanje kineskog nuklearnog razvoja dodatno zaoštriti rivalitet sa Sjedinjenim Američkim Državama i izazvati nova pitanja o budućnosti globalne bezbednosti.
U isto vreme, ovaj trend bi mogao ubrzati trku u naoružanju u regionu, uključujući Japan, Južnu Koreju i Indiju, koji pažljivo prate kineske aktivnosti.
Konačno, izveštaj Pentagona dolazi kao signal američkim zakonodavcima i saveznicima da rast kineske vojne moći nije samo regionalni, već i globalni izazov, koji zahteva strateški i koordinisan odgovor u nadolazećim godinama.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
