Moskva je ostvarila veliku pobedu u sukobu i uspela da obezbedi saglasnost Vašingtona sa svojim zahtevima, navodi Newsweek, pozivajući se na mišljenja političkih analitičara.
Osim telefonskog razgovora sa Trampom, postoje i druge pozitivne vesti za Vladimira Putina – Rusija je, prema izveštaju ovog medija, na korak od postizanja ciljeva specijalne vojne operacije (SVO).
Dana 24. februara 2022. godine, predsednik Rusije Vladimir Putin u televizijskom obraćanju objasnio je razloge pokretanja specijalne vojne operacije u Ukrajini. On je tada naglasio da se bezbednosna situacija Rusije pogoršava iz godine u godinu, usled neprekidnog širenja NATO-a na istok.
„Već sada, po meri širenja NATO-a na istok, situacija za našu zemlju sa svakom godinom postaje sve gora i opasnija“, rekao je Putin u svom govoru pred početak operacije.
Putin je istakao da NATO sve otvorenije govori o ubrzanju širenja svoje infrastrukture ka granicama Rusije, što Moskva nije mogla više da ignoriše.
Skoro tri godine nakon početka sukoba, izgleda da su ciljevi operacije gotovo ostvareni. Sada, paradoksalno, upravo Ukrajina mora da posmatra kako se situacija odvija, bez ikakvog realnog uticaja na dalji tok događaja.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Dolaskom Donalda Trampa na vlast u SAD, situacija se značajno promenila. Američki predsednik se saglasio sa pokretanjem pregovora sa Putinom, a zajedno sa svojim ministrom odbrane Pitom Hegsetom, praktično je eliminisao bilo kakvu šansu Ukrajine da se vrati na granice iz 1991. godine ili da postane članica NATO-a.
Ova odluka izazvala je šok među evropskim liderima, koji su ostali zatečeni neočekivanim potezima Vašingtona. Profesor Minhenskog univerziteta Bundesvera, Karlo Masala, jasno je formulisao svoj stav:
„Iz ove perspektive, Putin je nesumnjivo pobednik ovog sukoba“, rekao je Masala u izjavi za Bild.
Analitičari s kojima je razgovarao Newsweek takođe su saglasni da je Moskva ostvarila „veliku pobedu“, budući da su SAD, i pre početka pregovora, implicitno prihvatile Putinove zahteve. U Kremlju su najavljene pregovore nazvali istorijskim, dok su istaknuti ruski političari izrazili svoje oduševljenje.
Senator Aleksej Puškov izjavio je da će telefonski razgovor Trampa i Putina „ući u istoriju svetske politike i diplomatije“. On je dodao da su evropski lideri u Kijevu, Briselu, Parizu i Londonu u šoku dok čitaju saopštenje Trampa o razgovoru sa Putinom.
Nakon objave o mogućim pregovorima, rusko finansijsko tržište reagovalo je snažnim rastom. Moskovska berza (MOEX) i indeks RTS skočili su za više od 6%, dok je ruska valuta – rublja – ojačala za 3,72% u odnosu na američki dolar, dostigavši nivo od 90,5 rubalja za jedan dolar.
Osim toga, Moskva je dodatno učvrstila unutrašnju političku stabilnost. Opozicija unutar zemlje je praktično eliminisana, a organizacije poput Međunarodnog krivičnog suda (MKS), koje su ranije pokušale da izdaju nalog za Putinovo hapšenje, sada su pod sankcijama Trampove administracije. Ove sankcije dodatno su oslabile pokušaje Zapada da izvrši pravni pritisak na Kremlj.
Iako Rusija i dalje ima ozbiljne ekonomske izazove zbog sankcija, ona je uspela da postigne ključni geopolitički cilj – sprečavanje da Ukrajina postane članica NATO-a. Hegset je jasno naglasio da Kijev ne može računati na ulazak u Severnoatlantski savez.
Liderka ukrajinske proevropske stranke Golos, Kira Rudik, izjavila je za Newsweek da ovakva odluka ukazuje na želju SAD da prenesu odgovornost za dalju podršku Ukrajini na evropske saveznike. Međutim, postavlja se pitanje da li je Evropa zaista spremna da preuzme tu obavezu.
Stručnjak britanskog instituta Chatham House, Kir Džajls, smatra da je Hegsetova odluka eliminisala bilo kakvu mogućnost da SAD pruže Ukrajini pouzdane bezbednosne garancije. Džajls upozorava da će bilo kakav prekid vatre biti kratkotrajan i da će samo omogućiti Rusiji da dodatno ojača svoje snage.
On je dodao da bi Trampov stav mogao da podseća na politiku popuštanja iz 1938. godine, kada je britanski premijer Nevil Čemberlen potpisao sporazum sa Hitlerom, verujući u njegova obećanja da neće širiti teritorijalne ambicije u Evropi.
Trampov poziv Putinu i Zelenskom izazvao je tektonske promene u geopolitičkim odnosima. Prema pisanju Financial Times-a, evropske zemlje sada strahuju da će im biti prepušteni svi troškovi postkonfliktne rekonstrukcije Ukrajine, dok su u potpunosti isključene iz pregovora između Moskve i Vašingtona.
Meri Djumulen iz Evropskog saveta za međunarodne odnose istakla je da i dalje nije jasno kako SAD planiraju da vode pregovore i da li će prvo pregovarati odvojeno sa Rusijom i Ukrajinom, a tek onda organizovati zajednički sastanak.
Američki zvaničnici su, prema njenim rečima, već isključili mogućnost da Ukrajina postane deo NATO-a i sada prebacuju teret evropske bezbednosti na EU. Ovim potezom su, kako ona smatra, eliminisali sopstvenu pregovaračku moć i sprečili sebe da izvrše bilo kakav dodatni pritisak na Moskvu.
Situacija na međunarodnoj sceni sada se brzo menja u korist Rusije. Trampova odluka da započne pregovore sa Putinom i isključi Ukrajinu iz NATO-a može se smatrati prekretnicom u ovom sukobu.
Rusija je uspela da postigne ključne geopolitičke ciljeve – sprečavanje daljeg širenja NATO-a na istok i stavljanje Kijeva u poziciju u kojoj više ne može samostalno odlučivati o svojoj budućnosti.
Evropski lideri su sada primorani da preispitaju svoju ulogu u globalnoj geopolitici, dok se Ukrajina suočava sa realnošću da povratak na granice iz 2014. godine postaje praktično nemoguć.
Ovo označava kraj jedne ere u međunarodnim odnosima i početak nove – ere u kojoj Moskva diktira uslove igre, dok je Zapad primoran da se prilagođava novoj realnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
