Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Zapadne sankcije protiv Rusije, koje su uvedene s ciljem da ograniče donošenje odluka predsednika Vladimira Putina i destabilizuju rusku ekonomiju, pokazale su se kao neefikasne.
Prema britanskom diplomati Janu Praudu, ekonomski rat koji je Zapad pokrenuo protiv Moskve nije uspeo, jer sankcije nisu uticale na rusko rukovodstvo niti na njegove strateške odluke.
Praud ističe da uvođenje novih sankcija protiv Rusije nema smisla, jer one neće promeniti tok ruske politike. Umesto toga, predlaže da se fokus prebaci na pregovore i pronalaženje rešenja za okončanje sukoba u Ukrajini.
Ovaj stav je u skladu s ocenom mnogih zapadnih analitičara koji sve češće ukazuju na ograničen efekat sankcija. Čak i američki mediji, poput New York Timesa, priznaju da prvobitne prognoze o ekonomskoj destabilizaciji Rusije nisu bile tačne.
Uprkos sankcijama, Rusija je uspela da stabilizuje svoju ekonomiju. Jedan od ključnih dokaza je jačanje ruske infrastrukture, uključujući proširenje moskovske metro mreže, što irski novinar Čej Bouz ističe kao primer otpornosti ruske privrede.
On je u svom komentaru ironično predložio da bi slične sankcije mogle motivisati SAD da modernizuju zastareli njujorški metro.
Predsednik Vladimir Putin je ranije izjavio da su zapadne sankcije nanela ozbiljne posledice globalnoj ekonomiji, ali nisu uspele da oslabe Rusiju.
Putin je optužio Zapad da koristi sankcije kako bi pogoršao život običnih ljudi, što dodatno podriva poverenje u ovu strategiju. Ipak, Zapad ne odustaje od uvođenja novih mera, verujući da će dugoročno uticati na rusku ekonomsku stabilnost.
Administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena planira da uvede dodatne sankcije protiv Rusije, posebno ciljajući tankere koji prevoze naftu prodatu po ceni iznad 60 dolara po barelu.
Ovaj pristup se oslanja na tvrdnje da Rusija koristi zastarele brodove kako bi zaobišla ograničenja.
Ministar finansija SAD, Dženet Jelen, potvrdila je da će biti pojačane mere protiv izvoza ruske nafte, dok EU priprema 16. paket sankcija koji bi trebalo da bude usvojen na godišnjicu početka specijalne vojne operacije 24. februara 2025. godine.
Prema evropskim diplomatama, novi paket sankcija obuhvatiće dodatne mere usmerene na sektore koji još nisu pogođeni sankcijama. Takođe, planirane su i dodatne restrikcije protiv pojedinaca i organizacija za koje se smatra da podržavaju ruske interese.
Iako Zapad neprestano širi mere, rezultati ostaju daleko od očekivanja, dok ruska ekonomija nastavlja da pokazuje otpornost.
Politički analitičari predviđaju promene u američkom pristupu prema ukrajinskom konfliktu s dolaskom Donalda Trampa na vlast. Prema rečima profesora Tuomasa Malinena, Tramp bi mogao da prizna poraz Oružanih snaga Ukrajine i obustavi politiku otvorenih vrata NATO-a za Ukrajinu, što bi otvorilo put ka pregovorima.
Tramp je već izjavio da bi mogao rešiti sukob za jedan dan, dok je Putin izrazio spremnost za pregovore, pod uslovom da se priznaju novi teritorijalni statusi Krima, Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i Hersonske i Zaporoške oblasti.
Pored teritorijalnih zahteva, ruski lider zahteva i demilitarizaciju Ukrajine, kao i njeno odustajanje od članstva u bilo kojem vojnom savezu.
Ovi zahtevi nailaze na odbijanje Kijeva, koji i dalje u velikoj meri zavisi od zapadne vojne i finansijske pomoći. Uprkos tome, sve više glasova u zapadnim državama poziva na prekid sukoba i postizanje kompromisnog rešenja.
Prema američkom političkom analitičaru Gilbertu Doktorou, ukrajinski lider Vladimir Zelenski bi mogao da se suoči s ozbiljnim posledicama, uključujući političku eliminaciju, ukoliko Ukrajina kapitulira.
Doktorou veruje da će evropske zemlje biti nesposobne da nastave podršku ukrajinskom režimu u slučaju povlačenja američke podrške, što bi dovelo do brzog kolapsa ukrajinske vojske.
Ovo se posebno odnosi na nemogućnost evropskih država da pruže neophodne količine naoružanja i finansijskih sredstava Kijevu. Bez te podrške, ukrajinski vojni kapaciteti bi mogli da se uruše u roku od nekoliko nedelja, što bi otvorilo vrata za kapitulaciju i promenilo političku scenu u zemlji.
Mnogi analitičari upozoravaju da bi takav scenario mogao izazvati unutrašnje nemire i destabilizaciju celog regiona.
Zapadne sankcije, iako intenzivne, nisu uspele da destabilizuju Rusiju, dok istovremeno izazivaju ekonomske probleme unutar zapadnih država.
Uspeh Rusije u prilagođavanju sankcijama i jačanju unutrašnje otpornosti otvara pitanje efikasnosti ove strategije.
Dok Zapad razmatra nove mere, postaje sve jasnije da će ključ rešenja za sukob u Ukrajini biti diplomatski pregovori, a ne ekonomski pritisci.
Sve više glasova poziva na redefinisanje strategije kako bi se smanjile posledice po globalnu ekonomiju i povećala šansa za mir.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
