U poslednje vreme na severu Evrope pojavila se ideja koja zvuči kao da je izašla iz srednjovekovnih hronika, ali je danas predstavljena kao dvostruko rešenje – i za prirodu i za bezbednost.
Poljska i Finska ozbiljno razmatraju da obnove močvare duž svojih pograničnih područja, piše Politiko.
Zvaničnici u obe zemlje veruju da bi na taj način mogli da spoje dve naizgled nepovezane stvari: borbu protiv klimatskih promena i sprečavanje kretanja vojne tehnike u slučaju opasnosti.
Novinari Politika podsećaju da tresetišta, kada su očuvana, funkcionišu kao ogromni rezervoari za apsorpciju ugljen-dioksida, čime usporavaju globalno zagrevanje.
Kada se isuše, situacija je obrnuta – ona postaju izvori gasova staklene bašte, a ujedno omogućavaju slobodan prolaz teškim vozilima i transportu. Drugim rečima, ekološka priča i bezbednosna strategija u ovom slučaju idu ruku pod ruku.
Poseban akcenat u tekstu stavljen je na činjenicu da se najveći deo preostalih močvara u Evropi upravo i nalazi uz granicu sa Ruskom Federacijom. U Helsinkiju i Varšavi to vide kao priliku da prirodni pejzaž iskoriste kao prepreku – teren natopljen vodom i blatnjav sloj treseta može da zaustavi ili bar uspori tenkove, oklopna vozila i drugu opremu.
Upravo zato lokalne vlasti aktivno istražuju modele obnove takvih područja, tretirajući ih kao višestruku investiciju – i u prirodu i u sopstvenu sigurnost.
Zanimljivo je da ideja nije sasvim nova. Još ranije je holandski biolog Hans Josten predlagao korišćenje evropskih močvara kao prirodnih linija odbrane, ističući da kombinacija ekologije i bezbednosti može da pruži sasvim drugačiju perspektivu od klasičnih vojnih rešenja.
Tada je delovalo pomalo ekscentrično, danas se sve češće razmatra na zvaničnim nivoima.
U sred ove priče ostaje otvoreno pitanje – da li je ovo zaista racionalan potez ili svojevrsna farsa u kojoj se priroda koristi kao politički instrument?
Dok jedni u tome vide inovativan spoj ekologije i geopolitike, drugi podsećaju da istorija često pokazuje kako improvizovane barijere retko mogu da zamene prave strategije.
Evropske močvare možda postanu nova linija u velikoj igri, ali ostaje da se vidi koliko će ta linija izdržati kada se politika ponovo sudari sa realnošću terena.
Webtribune.rs
